冠县城区道路及排水工程环境影响评价第二次公...

百度 　　　　省委宣传部副部长、省委外宣办主任周湘，省委副秘书长、省委网宣办主任卿立新，省通信管理局局长熊四皓，省新闻出版局副局长尹飞舟，湖南出版投资控股集团党委委员、副总经理刘国瑛等参加红网新首页开通仪式。

Екологи?а ?е наука о животно? средини , те како она утиче на жива би?а и како она утичу на ?у. Име науке потиче од грчких речи oikos — дом, дома?инство и logos — наука, изучава?е. Термин екологи?а први пут ?е употребио немачки биолог Ернест Хекел 1866. године. У лаичко? ?авности се ова? термин често користи као синоним за по?ам заштите животне средине, што ни?е исправно ?ер ?е заштита животне средине само ?една од области ко?има се бави екологи?а.

Екологи?а се у основи бави проучава?ем рада екосистема на Зем?и

У суштини, екологи?а ?е научна дисциплина ко?а проучава распоред и распростра?еност живих организама и биолошке интеракци?е изме?у организама и ?иховог окруже?а. Окруже?е (животна средина) организама ук?учу?е физичке особине, ко?е сумарно могу да се опишу абиотичким факторима као што су клима и геолошки услови (геологи?а), али тако?е ук?учу?е и друге организме ко?и деле са ?им ?егов екосистем односно станиште.

По?е рада

Екологи?а, ко?а се обично сматра граном биологи?е, општа ?е наука ко?а проучава жива би?а (организме). Организми могу бити проучавани на многим различитим нивоима, од протеина и нуклеинских киселина (у биохеми?и и молекуларно? биологи?и), до ?ели?а (у ?ели?ско? биологи?и), ?единки (у ботаници, зоологи?и и осталим сличним наукама), и коначно на нивоу популаци?е, за?едница и екосистема, до биосфере као целине; зад?енаведени нивои су главни предмети еколошких истражива?а. Екологи?а ?е мултидисциплинарна наука. Због усредсре?ености на више нивое организаци?е живота и на ме?уоднос организама и ?ихове околине, екологи?а има снажан уплив на многе друге научне гране, поготово на геологи?у и географи?у, затим метеорологи?у, педологи?у, хеми?у и физику. Зато се за екологи?у каже да ?е холистичка наука и да об?еди?у?е традиционалне науке (као нпр. биологи?у) ко?е, на та? начин, поста?у ?ене субдисциплине и све за?едно омогу?ава?у да?и разво? екологи?е.

Као грана науке, екологи?а не пропису?е шта ?е ?исправно“ а шта ?погрешно“. Ипак, уче?е о биолошко? разноврсности и с тим повезаним еколошким темама омогу?ило ?е научно постав?а?е ци?ева енвиронментализма и дало могу?ност да се с тим повезане теме изражава?у научном методологи?ом, мере?има и терминологи?ом. Штавише, холистички приступ проучава?у природе под?еднако ?е заступ?ен и у екологи?и и у енва?орнментализму.

Погледа?мо на ко?и начин еколог може проучавати живот пчела:

• бихевиорални однос ме?у ?единкама неке врсте назива се бихевиорална екологи?а; на пример, проучава?е пчеле матице и ?еног односа према пчелама радницима и према трутовима.
• сврсисходна активност врста назива се друштвеном екологи?ом; на пример, активност пчела обезбе?у?е опрашива?е би?ака. Пчели?а друштва производе мед ко?е у исхрани користе друге врсте, као нпр. медведи.
• Однос изме?у природне средине и живих врста назива се екологи?ом природне средине; на пример, начин на ко?и промене у природно? средини утичу на активност пчела. Пчеле могу почети угибати због промена у природно? средини (види сма?е?е бро?а опрашивача). Дакле, природна средина ?е истовремено и узрок и последица ових промена и самим тим ?е повезана са опстанком врста.

Гране екологи?е

Екологи?а, као наука широког по?а проучава?а, може се поделити на неколико главних и споредних субдисциплина: главне субдисциплине су (поре?ане по ?гнездима“ од ма?е обимних ка обимни?им):

• бихевиористичка екологи?а ко?а проучава еколошке и еволуционистичке основе животи?ског понаша?а и улогу понаша?а у прилаго?ава?у животи?а ?иховим еколошким стаништима;
• популаци?ска екологи?а (или аутоекологи?а) ко?а се бави популаци?ском динамиком унутар врста и ?еном повезанош?у са факторима природне средине.
• екологи?а животне за?еднице (или синекологи?а) ко?а проучава односе ме?у врстама у одре?ено? еколошко? за?едници;
• екологи?а предела или предеона екологи?а ко?а проучава ме?уодносе слаби?е уоч?ивих делова предела;
• екологи?а екосистема ко?а проучава размену енерги?е и матери?е кроз екосистеме;
• општа екологи?а ко?а се бави проблематиком на макроеколошком нивоу.

Подела екологи?е може бити и на основу ци?них група проучава?а.

• екологи?а животи?а, екологи?а би?ака, екологи?а микроорганизама, екологи?а човека, екологи?а г?ива;

Подела може бити на основу проучава?а природе животне средине.

• Екологи?а копнене средине: арктичка (или поларна екологи?а), тропска екологи?а, пусти?ска екологи?а (екологи?а температурних зона тако?е може посто?ати као посебна субдисциплина, али, пошто екологи?а у целини проучава све температурне области, ова додатна субдисциплина ?е сувишна).
• Екологи?а слатководне средине
• Екологи?а морске средине
• Космичка екологи?а

Подела може бити у односу на ниво организаци?е.

• Екологи?а за?едница и екосистема
• Екологи?а врста
• Популациона екологи?а

Подела екологи?е може бити према намени истражива?а.

• Основна екологи?а
• Приме?ена екологи?а

Истори?а екологи?е

Главни чланак: Истори?а екологи?е

Основни принципи екологи?е

Биосфера и биоразноврсност

Главни чланци: биосфера, биоразноврсност и за?едничке неутралне теори?е о биоразноврсности

Савремени еколози сматра?у да се еколошка проблематика може проучавати на више нивоа: популаци?ском нивоу (?единке исте врсте), на нивоу биоценозе (за?еднице живих врста), на нивоу екосистема и на нивоу биосфере.

Спо?аш?и сло? Зем?е састо?и се од неколико делова: хидросфере (или воденог сло?а), литосфере (сло?а зем?ишта и стена) и атмосфере (или ваздушног сло?а). Биосфера (или сфера живота) понекад се дефинише и као ?четврти омотач“ и односи се на све животне по?аве на планети или на оном делу планете где посто?и живот. Она у знатно? мери захва?а и остала три сло?а упркос чи?еници да заправо на посто?е стални становници атмосфере. У односу на величину Зем?е, биосфера покрива само ?едан ?ен танак сло? ко?и се протеже од 11, 000 m испод површине море па до 15, 000 m изнад.

Живот ?е прво настао у хидросфери, у ма?им дубинама, односно у фотичко? зони (дубини до ко?е допире сунчева светлост). Тада су се по?авили више?ели?ски организми ко?и су настанили бенталну зону (односно, дно мора). Живот на копну се развио касни?е, након што се формирао озонски омотач ко?и ?е штитио жива би?а од UV (ултра?убичастог) зраче?а.

Сматра се да ?е биоразноврсност добила замах раздва?а?ем (или сударима) континената. Биосфера и биоразноврсност су нераздво?иве особине Зем?е. Сфера u себи садржи биоразноврсност. Ова биоразноврсност се истовремено манифесту?е на еколошком нивоу (екосистем), популаци?ском нивоу (унутраш?а биоразноврсност) и на нивоу врста (биоразноврсност врста).

Биосфера се састо?и од великих количина хеми?ских елемената као што су уг?еник, водоник и кисеоник. Остали елементи, као фосфор, калци?ум и кали?ум, тако?е су важни за живот, иако се налазе у ма?им количинама. У екосистему и сло?евима биосфере посто?и стално крета?е ових елемената ко?и се могу прона?и и у минералним и у органским облицима.

Пошто ?е количина расположиве геотермалне енерги?е прилично мала, сва разноврсност функциониса?а екосистема ?е заснована на расположиво? соларно? енерги?и. Би?ке и фотосинтетички микроорганизми претвара?у светлост у хеми?ску енерги?у процесом фотосинтезе, при чему наста?е глукоза (прости ше?ер) и ослоба?а се кисеоник. Тако глукоза поста?е секундарни извор енерги?е ко?и омогу?у?е екосистему да функционише. Одре?ени део ове глукозе користе други организми као извор енерги?е, док се остали део глукозе може претворити у друге молекуле као што су нпр. аминокиселине. Би?ке користе део овог ше?ера, концентрованог у облику нектара, да привуку опрашиваче ко?и тако поспешу?у размножава?е би?ака.

?ели?ска респираци?а ?е процес у ко?ем организми (као нпр. сисари) разлажу глукозу на ?ене саставне делове, воду и уг?ен-диоксид на та? начин обнав?а?у?и ускладиштену енерги?у ко?у су би?ке првобитно добиле од сунчеве светлости. Сразмера изме?у фотосинтетичке активности би?ака и других носиоца фотосинтезе и респираци?е других организама одре?у?е посебан устро? Зем?ине атмосфере, нарочито у погледу количине кисеоника.

Атмосферска стру?а?а меша?у атмосферу и на та? начин уравнотежу?у однос елемената и у подруч?има интензивне биолошке активности и у подруч?има слаби?е биолошке активности.

Вода се разме?у?е изме?у хидросфере, литосфере, атмосфере и биосфере у правилним циклусима. Океани, као велики резервоари воде, обезбе?у?у топлотну и климатску стабилност исто као што се хеми?ски елементи транспорту?у захва?у?у?и великим океанским стру?ама.

Да би бо?е разумели функциониса?е биосфере те пореме?а?е повезане са делова?ем човека, амерички научници су направили ума?ену симулаци?у биосфере, названу Биосфера II.

Концепт екосистема

Главни чланак: Екосистем

Први закон екологи?е каже да сваки живи организам разви?а непрекидну и сталну везу са свим другим елементима ?егове животне средине.

Екосистем може бити дефинисан као ста?е где посто?и интеракци?а изме?у организама и ?ихове средине.

Екосистем се састо?и од две целине, живота (названог биоценоза) и средине у ко?о? живот посто?и (биотоп). Унутар екосистема, живе врсте су ме?усобно повезане и зависе ?една од друге преко ланца исхране те разме?у?у енерги?у и матери?у како ме?усобно тако и са сво?ом средином.

Сваки екосистем може се састо?ати од ентитета различите величине. Ма?и ентитет назива се микроекосистем. на пример, камен и сав живот испод ?ега може бити ?едан екосистем. Шума може бити мезоекосистем а цео екорегион, за?едно са речним сливом, може бити макроекосистем.

Главна пита?а код проучава?а екосистема су:

• колико ефикасна може бити колонизаци?а сушних области?
• ко?е су то промене и вари?етети у екосистему?
• како се екосистем понаша на локалном, регионалном и општем нивоу?
• да ли ?е актуелно ста?е стабилно?
• какав ?е знача? екосистема? Какву корист од односа ме?у екосистемима може имати човек, поготово у насто?а?има да се обезбеди здрава вода?

Екосистеми се често разврстава?у с обзиром на биотопе ко?е проучава?у. Тако се могу дефинисати следе?и екосистеми:

• континентални екосистеми (или копнени) као што су шумски екосистеми, ливадски екосистеми (ливаде, степе, саване) те агроекосистеми (по?опривредни екосистеми).
• екосистеми копнених вода као што су лентички екосистеми (?езера, баре) или лотички екосистеми (реке, потоци)
• океански екосистеми (мора, океани).

Посто?и и класификаци?а с обзиром на за?едницу у одре?еном екосистему (нпр. ?удски екосистем).

Динамика и стабилност

Главни чланци: биогеохеми?а, хомеостаза и популациона динамика

Еколошки фактори ко?и могу узроковати динамичке промене унутар целокупне популаци?е или унутар по?единих врста у одре?ено? еколошко? средини на?чеш?е се деле на две групе: абиотичке и биотичке.

У абиотичке факторе убра?амо геолошке, географске и климатолошке параметре. Биотоп ?е регион са сродним обележ?има животне средине у ко?ем посто?и посебан склоп абиотичких еколошких фактора. Ти фактори су:

• вода, ко?а ?е истовремено и основни елемент живог света и ?егов ми?е
• ваздух, ко?и обезбе?у?е кисеоник, азот и уг?ендиоксид за све живе врсте те производ?у и испушта?е полена и спора
• зем?иште, ко?е ?е у исто време и храна и физичка подршка
  • pH, салинитет, концентраци?а минералних матери?а (попут соли азота и фосфора)
• температура, ко?а не би смела да достиже екстремне вредности чак и у случа?у када нека од живих врста може поднети високе температуре
• светлост, ко?а екосистему обезбе?у?е енерги?у путем фотосинтезе
• природне катастрофе тако?е се могу сматрати абиотичким факторима.

Биоценоза, или за?едница, ?е група животи?ских или би?них ?единки или микроорганизама. Свака популаци?а ?е последица акта размножава?а унутар ?единки исте врсте те за?едничког живота на одре?еном месту у одре?ено време. Када у одре?ено? популаци?и посто?и недово?ан бро? ?единки тада ?е та популаци?а суочена са изумира?ем; изумира?е врста може почети оног тренутка и када почне опадати бро? биоценоза (за?едница) ко?е се састо?е од представника одре?ене врсте. У малим популаци?ама, размножава?е ме?у блиским сродницима може довести до сма?е?а генетичке разноврсности што може ослабити саму за?едницу.

Биотички еколошки фактори тако?е утичу на отпорност за?еднице; ови фактори могу деловати унутар одре?ене врсте те изме?у више врста.

Односи унутар врсте се васпостав?а?у ме?у ?единкама истих врста ко?е, опет, сачи?ава?у популаци?у. То су односи коопераци?е и компетици?е (такмиче?а) уз поделу територи?е те, понекад, и хи?ерархи?ски постав?ену организаци?у за?еднице.

Односи ме?у врстама; интеракци?е изме?у различитих врста су бро?не и на?чеш?е се опису?у с обзиром на ?ихов позитиван, негативан или неутралан ефекат на врсте у интеракци?и (на пример, симбиоза (однос +/+) или компетици?а (однос -/-)). На?знача?ни?и однос ?е однос граб?ивца и плена, ко?и нас доводи до ланца исхране, базичног концепта у екологи?и (на пример, би?о?еди ?еду траву, месо?еди ?еду би?о?еде а те месо?еде ?еду ве?и месо?еди). Превелик бро? граб?иваца у односу на бро?ност плена негативно утиче и на за?едницу граб?иваца и на за?едницу плена тако што сма?ена количина хране и висока смртност младих ?единки (ко?е ?ош нису достигле репродуктивну зрелост) могу сма?ити (или спречити) пораст популаци?е и ?едних и других. Селективно излов?ава?е одре?ених врста од стране човека ?е актуелни пример ста?а у ко?ем посто?и ве?и бро? граб?иваца у односу на ловину. Остали фактори ук?учу?у паразитизам, заразна обо?е?а и стална борба за ограничене ресурсе у случа?у када две врсте деле исто еколошко станиште.

Стална интеракци?а изме?у различитих живих би?а одви?а се истовремено са сталним меша?ем минерала и органских матери?а ко?е организми користе за сво? раст, живот и репродукци?у, да би касни?е послужили као ?убриво. Ово стално круже?е елемената (посебно уг?еника, кисеоника и азота) те воде ?едним именом се назива биогеохеми?ски циклуси. Ти циклуси омогу?ава?у дуготра?ну стабилност биосфере (уколико на тренутак занемаримо ?ош увек слабо проучен утица? ?удског фактора, екстремних временских прилика или геолошких по?ава). Ова саморегулаци?а, ко?а се контролише повратном спрегом обезбе?у?е дуготра?ност екосистема и назива се хомеостаза. Екосистем тако?е насто?и да се разви?е до ста?а идеалне равнотеже, односно климакса, ко?е се достиже након сукцеси?е екосистема (на пример, бара може да постане тресава).

Просторни односи и да?а подела територи?е

Главни чланци: биом и екозона

Екосистеми нису стриктно одво?ени ?едни од других ве? су у сталним ме?уодносима. На пример, вода може циркулисати ме?у екосистемима у виду реке или океанске стру?е. Вода и сама по себи, као течна матери?а, дефинише екосистеме. По?едине врсте, као лососи или слатководне ?егу?е стално се кре?у изме?у морских и слатководних система. Односи ме?у екосистемима доводе нас до концепта биома.

Биом ?е хомогена еколошка формаци?а ко?у налазимо на пространим областима као што ?е тундра или степа. Биосфера у себи ук?учу?е све Зема?ске биоме — сва места на ко?има ?е могу? живот — од на?виших планина до на?дуб?их делова океана.

Распоред биома на?чеш?е кореспондира са географском ширином и то од екватора до полова, уз различитости ко?и су засноване на физичким карактеристикама средине (на пример, океани или планински ланци) и на клими. Те вари?аци?е су повезане са дистрибуци?ом врста у складу с ?иховом толерантнош?у на температурне екстреме и/или на сушу. На пример, фотосинтетичке алге могу се прона?и само у фотичком делу океана (докле допире светлост), док се четинари на?чеш?е налазе у планинским областима.

Иако се ради о по?едностав?е?у много сложени?е шеме, географска ширина и висина да?у прилично добар увид у дистрибуци?у биоразноврсности унутар биосфере. Врло уопштено говоре?и, богатство биоразноврсности (како животи?ских тако и би?них врста) много брже се сма?у?е у близини екватора (као нпр. у Бразилу) него у близини полова.

Биосфера се тако?е може поделити на екозоне, ко?е су данас прецизно одре?ене и првенствено прате границе континената. Екозоне се да?е деле на екорегионе, иако се ?ош увек не зна?у тачно ?ихове границе.

Продуктивност екосистема

У одре?еном екосистему везе ме?у врстама су засноване на храни те на улози сваке врсте у ланцу исхране. С обзиром на то, посто?е три врсте организама:

• произво?ачи — би?ке, ко?е има?у способност фотосинтезе
• потрошачи — животи?е, ко?е могу бити примарни потрошачи (би?о?еди), или секундарни односно терци?арни потрошачи (месо?еди).
• разлагачи — бактери?е, г?ивице, ко?е разлажу све органске матери?е и на та? начин вра?а?у минерале у животну околину.

Ове везе формира?у сценарио у ко?ем свака ?единка ?еде претходну али и бива по?едена од наредне што се назива ланац исхране или мрежа исхране. У мрежи прехране на сваком нивоу има све ма?е организама када се прате спо?еви мреже уз ланац. Овакви концепти нас доводе до иде?а о биомаси (свеукупно? живо? матери?и на одре?еном месту), о примарно? продуктивности (пове?а?у количине би?ака у одре?еном тренутку) и о секундарно? продуктивности (свеукупна жива матери?а ко?у производе потрошачи и разлагачи у одре?еном периоду).

Две зад?енаведене иде?е су к?уч за разумева?е и евалуаци?у капацитета екосистема — бро?а организама ко?и може поднети одре?ени екосистем. У свако? мрежи прехране, енерги?а ко?а се ?ав?а на нивоу произво?ача никад се у потпуности не преноси до потрошача. Због тога ?е, са енергетске тачке гледишта, за ?удску врсту много прагматични?е да буде примарни потрошач (да се храни житарицама и повр?ем) него да буде секундарни потрошач (хране?и се би?о?едима као што су нпр. говеда), а на?лоши?е ?е да буде терци?арни потрошач (хране?и се месо?едима).

Продуктивност екосистема се понекад проце?у?е поре?е?ем три врсте копнених екосистема те свих водених екосистема:

• шуме (1/3 Зем?ине копнене површине) садрже богату биомасу и врло су продуктивне. Укупна продуктивност свих светских шума ?е равна половине целокупне примарне продукци?е.
• саване, паш?аци и мочваре (1/3 Зем?ине копнене површине) садрже оскудни?у биомасу али су тако?е продуктивне. Ови екосистеми су главни извори сировина за ?удску прехрану.
• екстремни екосистеми у областима са екстремним климатским условима — пусти?е и полупусти?е, тундра, алпски паш?аци и степе — (1/3 Зем?ине површине) има?у сиромашну биомасу и ниску продуктивност.
• коначно, морски и слатководни екосистеми (3/4 Зем?ине површине) садрже оскудну биомасу (не рачуна?у?и приобалне зоне).

Човековим делова?ем у неколико зад?их векова озби?но су сма?ене површине Зем?е под шумама (крче?е шума), а пове?ан ?е бро? агроекосистема (по?опривреда). Зад?их децени?а се пове?ава?у површине са екстремним екосистемима (ствара?е пусти?а).

Еколошки пореме?а?

Чува?мо реку - забра?ено баца?е сме?а, Манастир ?убости?а

Уопштено говоре?и, еколошки пореме?а? наста?е када животна средина почне негативно деловати на опстанак живих врста или одре?ене популаци?е.

То се дешава и кад фактори животне средине почну губити на свом квалитету у поре?е?у са потребама живих врста и то након промене абиотичких еколошких фактора (на пример, пораст температуре или сма?е?е количине кише).

То се тако?е дешава када животна средина почне негативно деловати на опстанак врста (или популаци?е) услед по?ачане активности грабеж?иваца (на пример, прекомерни риболов).

Напокон, то се дешава и кад фактори околине почну негативно деловати на квалитет живота живих врста (или популаци?е) услед пораста бро?а ?единки (пренасе?еност).

Еколошки пореме?а?и могу бити ве?и или ма?и (и варирати у тра?а?у од неколико месеци до неколико милиона година). Могу бити бити узроковани природним или ?удским факторима. Тако?е, могу захватити ?едну врсту или ма?и бро? ?их, а могу погодити и велик бро? ?их (види чланак униште?е врста).

На кра?у, еколошки пореме?а? може бити локални (као код излива?а нафте) или глобални (пораст нивоа мора повезан за глобалним загрева?ем).

У складу са наведеним степенима ограничености, локални пореме?а? може имати знача?не или ма?е знача?не последице ко?е иду од угиба?а ве?ег бро?а ?единки па до потпуног униште?а врста. Какав год био узрок, неста?а?е ?едне или више живих врста редовно узроку?е пореме?а? у ланцу исхране са далекосежним последицама на опстанак осталих врста. У случа?у глобалног пореме?а?а последице могу бити далеко изражени?е; у неким нестанцима врста више од 90% врста ко?е су живеле у одре?еном времену изумрло ?е. Наравно, мора се напоменути да ?е нестанак одре?ених врста (као што су диносаури) довео до ослоба?а?а одре?еног станишта омогу?ивши по?аву и диверсификаци?у сисара. Овде ?е еколошки пореме?а?, парадоксално, поспешио беодиверсификаци?у.

Понекад ?е еколошки пореме?а? ограниченог обима и без ве?их последица за екосистем. Али, на?чеш?е те последице тра?у много дуже. У ствари, на?чеш?е се ради о повезаном низу дога?а?а са завршним дога?а?ем. На ово? тачки ни?е могу? повратак на претходно стабилно ста?е и ново стабилно ста?е ?е се постепено васпоставити (види хомеореза).

На кра?у, исто као што може изазвати нестанак врста, еколошки пореме?а? може сма?ити квалитет живота преосталих ?единки. Према томе, иако се сматра да ?е разноврсност ?удског рода угрожена, неки сматра?у да ?е нестанак ?удске врсте врло близу. Било како било, епидеми?е, зага?е?е хране, негативан утица? зага?е?а ваздуха на здрав?е, ма?ак хране, ма?ак животног простора, нагомилава?е отровног и тешко разградивог отпада те угрожава?е опстанка к?учних врста (велики ма?муни, панде и китови) тако?е су фактори ко?и утичу на ?удско благоста?е.

У протеклих неколико десетака година ?асно се уочава све ве?и утица? човека на еколошке пореме?а?е. Захва?у?у?и технолошком напретку и брзом прирашта?у становништва ?удски род има много ве?и уплив на сво?е животно окруже?е него и?едан други фактор екосистема.

Неки од на?чеш?е поми?аних примера еколошких пореме?а?а су:

• пермско-три?аско истреб?е?е пре 250 милиона година
• кредно-терци?арно истреб?е?е пре 65 милиона година
• глобално загрева?е повезано са ефектом стаклене баште. Загрева?е може проузроковати поплаве око делта ази?ских река (види тако?е еколошке избеглице), чеш?е по?аве екстремних временских пореме?а?а и квалитативне и квантитативне промене у производ?е хране (види глобално загрева?е и по?опривреда)
• по?ава рупе у озонском омотачу
• крче?е шума и пове?а?е пусти?а, уз нестанак многих врста
• топ?е?е нуклеарног ?езгра у Черноби?у 1986. изазвало ?е смрт много ?уди и животи?а и узроковало бро?не мутаци?е на ?удима и животи?ама. Област око нуклеарке ?е напуштена због велике количине ради?аци?е испуштене при топ?е?у ?езгра.

Види ?ош

• ELDIS, подаци о еколошким аспектима економског разво?а.
• Еколошки покрет
• Енвиронментализам
• Попис еколошких тема
• Попис биолошких тема
• Попис планираних насе?а
• На?важни?е еколошке публикаци?е

Литература

• Beeby, Alan; En Maria Brenan (2008). Osnove ekologije: Ekolo?ki principi i problemi za?tite ?ivotne sredine. Beograd: Clio. ISBN 978-86-7102-258-3. 
• Smith, Robert Metcalf (2009). Smith, Thomasward, ур. Elements of ecology. San Francisco: Pearson Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-55957-9. 
• Hacker, Sally; Cain, Michael L.; Bowman, William Dodgson (2008). Ecology. Sunderland, Mass: Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-083-8. 

Спо?аш?е везе

• Ministarstvo za za?titu ?ivotne sredine
• Zavod za za?titu prirode Srbije
• Agencija za za?titu ?ivotne sredine
• Pokrajinski sekretarijat za za?titu ?ivotne sredine i odr?ivi razvoj
• Eko re?nik
• Centar za razvoj ekolo?ke svesti Izvor
• Open Directory/DMOZ katalog ekolo?kih linkova
• BUBL LINK Ecology Catalogue of Internet Resources
• Environmental Sciences and Ecology - IPL An annotated collection of HQ Internet resources
• BUBL LINK Environmental education
• BUBL LINK Environmental links
• Портал о животно? средини Зелени меди? (и на руском)
• Секретари?ат за заштиту животне средине града Београда
• ?Зелени портал“ (на руском)