大清史上唯一死于难产的公主是谁？
У биологи?и, врста (лат. species) ?е основна ?единица биолошке разноврсности. У научно? класификаци?и, врсти се да?е дво?но латинско име: род (genus) се став?а први, након чега следи посебан епитет. На пример, ?уди припада?у роду Homo и врсти sapiens; према томе, име врсте ?е сасвим биноми?ално, т?. ?двоимено?” дакле оно се не састо?и само од другог израза (посебног епитета). Двоимени (биноми?ални), као и ве?ину других чисто формалних аспеката биолошких кодова номенклатуре, формализовао ?е током 1700-их Карл Лине, тако да се они сада зову ?Линеов систем”. У то време, за врсте се сматрало да представ?а?у независне стваралачке чинове Бога, па су према томе узимане као об?ективно стварне и непромен?иве.
Након по?ав?ива?а теори?е еволуци?е, схвата?е врста ?е прошло кроз огромне промене у биологи?и, мада ?е сагласност о дефиници?и речи тек требало донети. На?цитирани?у дефиници?у ?врсте” по први пут ?е сковао Ернст Ма?р. Према то? дефиници?и, названо? по?ам биолошких врста или по?ам изолаци?е врста, врсте су ?групе стварних или могу?их природних размножава?а унутар популаци?а ко?е су репродуктивно изоловане од других таквих група.” Ме?утим, многа друга схвата?а врсте су тако?е кориш?ена.
Истори?а
уредиКласификационе форме
уредиУ ?егово? биологи?и, Аристотел ?е користио термин γ?νο? (génos) да означи родове, као што су птице или рибе, и ε?δο? (eidos) да означи специфичну форму унутар рода, као што су (ме?у птицама) ждралови, орлови, вране, или врапци. Ови термини су преведени на латински као ?род” (?genus”) и врста (?species”), мада они не кореспондира?у тако названим Линеовим терминима. У данаш?е време су птице класа, а ждралови су породица, и вране су род. Форме су се разликовале по сво?им атрибутима; на пример, птице има?у пер?е, к?ун, крила, ?а?а са тврдом ?уском, и топлу крв. Форма се одликовала по томе што ?е сво?ствена свим ?еним члановима, млади могу да наследе било ко?е вари?аци?е сво?их родите?а. Аристотел ?е сматрао да су сви родови и форме особини и непромен?иви. ?егов ?е приступ се задржао до времена ренесансе.[1]
Фиксне врсте
уреди
Кад су посматрачи у раном новом веку почели да разви?а?у системе организаци?е живих организама, они су ставили све врсте животи?а или би?ки у контекст. Многе од ових раних шема разграниче?а по данаш?им становиштима би се сматрале ?уд?ивим: шеме су ук?учивале консангвинитет на бази бо?е (све би?ке са жутим цве?ем) или понаша?а (зми?е, шкорпи?е и по?едини убада?у?и мрави). Енглески природ?ак ?он Ре? (1686) ?е био први ко?и ?е дао биолошку дефиници?у термина ?врста”, ко?а ?е гласила:
Ни?едан сигурни?и критери?ум за одре?ива?е врста нисам уочио од препознат?ивих особина ко?е се овековечу?у при размножава?у из семена. Стога, независно од тога ко?е се вари?аци?е ?аве код индивидуа или врста, ако оне ничу из семена ?едне и исте би?ке, оне су случа?не вари?аци?е и нису такве да би се по ?има разликовале врсте ... Животи?е ко?е се разлику?у, слично томе очувава?у ?ихову дистинктну перманентност врсте; ?една врста никад не наста?е из семена друге нити vice versa.[2]
У 18. веку, шведски научник Карл фон Лине ?е класификовао организме према за?едничким физичким карактеристикама, а не само на основу разлика.[3] Он ?е успоставио иде?у таксономске хи?ерархи?е класификаци?е на бази уоч?ивих карактеристика и ци? му ?е био да одражава природне односе.[4][5] У то време, ме?утим, ?ош увек ?е било широко заступ?ено становиште да нема органске везе изме?у врста, независно од тога колико су слично изгледале. Такво становиште ?е било под утица?ем европског научног и религиозног образова?а, ко?е ?е налагало да категори?е живота диктира Бог, и ко?е ?е формирано на основи Аристотели?анске хи?ерархи?е, scala naturae или великог ланца би?а. Ме?утим, без обзира на то да ли ?е требало да буде одре?ена или не, scala (мердевине) инхерентно ?е имплицира могу?ност пе?а?а.[6]
Врсте ко?е се могу променити
уредиДо 19. века, природ?аци су разумели да се врсте могу променити током времена, и да ?е истори?а планете пружила дово?но времена за одви?а?е великих промена. Жан-Батист Ламарк, ?е у свом раду Zoological Philosophy из 1809. године, описао трансмутаци?у врста, предлажу?и да се врста временом ме?а, што ?е у радикалном одступа?у од Аристотеловог размиш?а?а.[7]
Године 1859, Чарлс Дарвин и Алфред Расел Волис су пружили упечат?иву евиденци?у еволуци?е и формира?а нових врста. Дарвин тврди да су популаци?е еволуирале, а не по?единци, путем природне селекци?е из природних вари?аци?а ме?у по?единцима.[8] То ?е условило нову дефиници?у врсте. Дарвин ?е зак?учио да су врсте оно што изгледа да ?есу: иде?е, привремено корисне за именова?е група интерактивних по?единаца. ??а гледам на по?ам врсте”, он ?е писао, ?као арбитрарно дат ради погодности груписа?а индивидуа ко?е блиско подсе?а?у ?една друго? … Она се у суштини не разлику?е од речи вари?етет, ко?а се да?е ма?е дистинктним и флуктуира?у?им формама. Термин вари?етет, поново, у поре?е?у са пуким индивидуалним разликама, се исто тако користи арбитрарно, и ради погодности.”[9]
Именова?е
уредиЗа?едничка и научна имена
уредиШироко кориш?ена имена за врсте организама су често двосмислена: ?мачка” може да значи дома?а мачка, Felis catus, или фамили?а мачака, Felidae. ?ош ?едан проблем са триви?алним именима ?е да она често варира?у од места до места, тако да називи пума, кугуар, катамонт, пантер, и планински лав сви значе Puma concolor у разним деловима света, док ?пантер” може исто тако да значи ?агуар (Panthera onca) из Латинске Америке или леопард (Panthera pardus) из Африке и Ази?е. У контрасту с тим, научна имена су изабрана тако да су ?единствена и универзална; она се састо?е од два дела ко?а се користе за?едно: род као што ?е Puma, и специфични епитет као што ?е concolor.[10][11]
Опис врста
уреди
Врста доби?а име кад научник формално опише тип врсте, у публикаци?и ко?ом се доде?у?е научно име. Име поста?е валидно об?ав?ено име (у ботаници) или доступно име (у зоологи?и) кад ?е публикаци?а прихва?ена за об?ав?ива?е. Типски матери?ал ?е доступан другим научницима на увид, обично у оквиру истраживачких колекци?а великих музе?а.[12][13][14] Од научника се очеку?е да изаберу имена ко?а су, по речима Ме?ународног кодекса зоолошке номенклатуре, ?подесна, компактна, милозвучна, вредна помена и нису увред?ива”.[15]
Скра?енице
уредиК?иге и чланци понекад намерно не идентифику?у врсте у потпуности и користе скра?еницу ?sp.” за ?еднину или ?spp.” (са значе?ем species pluralis, што ?е латински израз за вишеструке врсте) у множини уместо специфичног имена или епитета (нпр. Canis sp.) До тога обично долази кад су аутори уверени да дате индивидуе припада?у извесном роду, али нису сигурни ко?а су тачно врста, као што ?е често случа? у палеонтологи?и. Аутори исто тако могу да користе ?spp.” као кратак начин казива?а да ?е нешто примен?иво на мноштво врста унутар рода, али не на све. Ако научници сматра?у да ?е нешто примен?иво на све врсте унутар рода, они користе име рода без специфичног имена или епитета. Име рода и врсте се обично пишу у курзиву. Скра?енице као што ?е ?sp.” не треба?у да буду у курзиву.[16]
Идентификациони кодови
уредиРазни кодови су разви?ени и користе се као идентификатори врста, ук?учу?у?и:
- Национални центар за биотехнолошке информаци?е (NCBI) користи нумерички 'taxid' или таксономски идентификатор, ко?и ?е стабилан и ?единствен идентификатор, нпр., taxid вредност за врсту H. sapiens ?е 9606.[17]
- К?отска енциклопеди?а за гене и геноме (KEGG) користи код са три или четири слова за ограничени бро? организама; у том коду, на пример, H. sapiens ?е ?едноставно hsa.[18]
- UniProt приме?у?е ?мнемоник организма” са не више од пет алфанумеричких карактера, нпр., HUMAN за H. sapiens.[19]
- Интегрисани таксономски информациони систем (ITIS) пружа ?единствени бро? за сваку врсту. LSID за Homo sapiens ?е urn: lsid: catalogueoflife.org: taxon:4da6736d-d35f-11e6-9d3f-bc764e092680:col20170225.[20]
Груписа?е и раздва?а?е
уредиИменова?е дате врсте, ук?учу?у?и род (и више таксоне) у коме се она налази, ?е хипотеза о еволуционим односима и особеностима те групе организама. Како се додатне информаци?е поста?у доступне, хипотеза се може потврдити или побити. Понекад, посебно у прошлости кад ?е комуникаци?а била отежана, таксономисти ко?и су радили у изолаци?и би дали два дистинктна имена индивидуалним организмима за ко?е ?е касни?е показано да су иста врста. Кад се за две именоване врсте откри?е да су иста врста, стари?е име врсте се обично задржава, а нови?а имена врста се одбацу?у у оквиру процеса ко?и се назива синонимизаци?а. Де?е?е таксона у вишеструке, обично нове таксоне се назива цепа?е.[21][22]
Ма?ров концепт биолошких врста
уреди
Ве?ина модерних у?беника користи Ернст Ма?рову дефиници?у из 1942, познату као биолошки концепт врста. Она се исто тако назива репродуктивним или изолационим концептом. ?ом се врста дефинише као[23]
група стварних или потенци?ално сродних природних популаци?а, ко?е су репродуктивно изоловане од других таквих група.[23]
Може се сматрати да ?е ова дефиници?а природна последица ефекта сексуалне репродукци?е на динамику природне селекци?е.[24][25][26][27] Ма?рова дефиници?а иск?учу?е необична или вештачка укршта?а ко?а су последица намерног ?удског делова?а, или се ?ав?а?у само у заточеништву, или ко?а обухвата?у животи?е ко?е се могу парити али то нормално не чине у див?ини.[23]
Проблем врста
уредиТешко ?е дефинисати врсте на такав начин да ?е то примен?иво на све организме.[28] Дебата о начину дефиниса?а врста се назива проблем врста.[23][29][30][31][32] Ова? промблем ?е био уоч?ив ве? 1859. године, кад ?е Дарвин написао О пореклу врста:
Ни?една дефиници?а ни?е задово?ила све природ?аке; али сваки природ?ак не?асно зна шта то значи када говори о врстама. Уопштено речено, по?ам ук?учу?е непознати елемент дистинктног чина ствара?а.[33]
Кад Ма?ров концепт не функционише
уреди
?едноставна дефиници?а из у?беника, доследна Ма?ровом концепту, ?е примен?ива на ве?ину више?ели?ских организама, али не функционише у неколико ситуаци?а:
- Кад се организми асексуално репродуку?у, као што ?е то случа? код ?едно?ели?ских организама и партеногенеза или апомиксиса више?ели?ских организама.[34][35]
- Кад научници не зна?у да ли су две морфолошки сличне групе организама има?у способност укршта?а; то ?е случа? са свим изумрлим животним формама у палеонтологи?и, ?ер узго?ни експерименти нису могу?и.[36]
- Кад хибридизаци?а дозво?ава знатан проток гена изме?у врста.[37]
- Код прстенастих врста, где се чланови сродних популаци?а успешно ме?усобно укршта?а?у док то ни?е случа? са члановима несродних популаци?а.[38]
Идентификаци?а врсте ?е отежана нескладом изме?у молекуларних и морфолошких истражива?а. Она се могу окарактерисати као два типа: (i) ?една морфологи?а, вишеструки со?еви (нпр. морфолошка конвергенци?а, криптичне врсте) и (ii) ?едан со?, вишеструке морфологи?е (нпр. фенотипна пластичност, вишеструки ступ?еви животног циклуса).[39] Поред тога, Хоризонтални пренос гена (HGT) отежава дефиниса?е врста.[40] Све дефиници?е врсте подразумева?у да ?едан организам поприма сво?е гене од ?едног или два родите?а попут огранизма ??ерке”, мада то ни?е случа? при HGT размени.[41] Посто?и убед?ива евиденци?а о посто?а?у HGT размене изме?у разних група прокариота, и бар повремено изме?у различитих група еукариота,[40] ук?учу?у?и неке ракова и бод?окошце.[42]
Еволуциони биолог ?е?мс Малет ?е извео зак?учак да
не посто?и ?едноставан начин да се каже да ли припада?у?и географски или темпорални облици припада?у исто? или различито? врсти. Специфичне разлике у врстама могу се верификовати само локално и у одре?еном тренутку. Мора се признати да ?е Дарвинов увид тачан: било ко?а локална реалност или интегралност врста ?е знатно сма?ена на великим географским опсезима и временским периодима.[43]
Агрегати микроврста
уредиКонцепт врста ?е да?е ослаб?ен посто?а?ем микроврста, група организама, ук?учу?у?и многе би?ке, са веома мало генетичке вари?абилности, ко?е обично формира?у агрегатне врсте.[44] На пример, маслачак Taraxacum officinale и купина Rubus fruticosus су агрегати са мноштвом микроврста — негде око 400 у случа?у купине и преко 200 код маслачка.[45] То ?е да?е компликовано хибридизаци?ом, апомеша?ем и полиплоиди?ом, што све чини ток гена ме?у популаци?ама тешко одредивим, и ?ихову таксономи?у дискутабилном.[46][47][48]
Комплексне врсте се ?ав?а?у код инсеката као што су Heliconius лептири,[49] кичме?ака попут Hypsiboas жаба,[50] и г?ива као што ?е мухара.[51]
-
Купине припада?у било ко?ем од стотина микроспеци?а Rubus fruticosus агрегатне врсте. -
Род лептира Heliconius садржи сличне врсте. -
Комплексна врста Hypsiboas calcaratus–fasciatus садржи бар шест различитих врста жаба.
Хибридизаци?а
уредиПриродна хибридизаци?а представ?а изазов концепту репродуктивно изоловане врсте, ?ер плодни хибриди дозво?ава?у проток гена изме?у две популаци?е. На пример, црна врана Corvus corone и сива врана Corvus cornix изгледа?у и класификовани су као засебне врсте, мада се они слободно хибридизу?у у областима где се ?ихови опсези преклапа?у.[52]
- Хибридизаци?а
-
-
Хибрид са тамним стомаком, тамно сиве бо?е -
Хибрид са тамним стомако -
_(cropped).JPG)
.jpg)
Прстенаста врста
уредиПрстенаста врста ?е повезана сери?а суседних популаци?а, свака од ко?их се може сексуално укрштати са оближ?им сродним популаци?ама, али за ко?у посто?е бар две ?кра??е” популаци?е у сери?и, ко?е су сувише различите да би се упаривале, мада посто?и потенци?ал за проток гена изме?у свих ?повезаних” популаци?а. Такве неукршта?у?е, мада генетички повезане, ?кра??е” популаци?е могу да коегзистира?у у истом региону чиме се затвара прстен. Прстенасте врсте стога представ?а?у потешко?у за било ко?и концепт врста ко?и се осла?а на репродуктивно? изолаци?и.[53] Ме?утим, прстенасте врсте су ретке. Предложени примери обухвата?у комплекс хариншког галеба и малог црногрбог галеба око Северног пола, Ensatina eschscholtzii група од 19 популаци?а саламандера у Америкама, и зелекаста црноглавка у Ази?и,[54] мада посто?и евиденци?а да они не формира?у праве прстенове.[55][56][57][58]
-
Седам ?врста” Larus галеба се ме?усобно укршта?у у прстену око Арктика -
Супротни кра?еви прстена: харишки галеб (Larus argentatus) (напред) и мали црногрби галеб (Larus fuscus) -
Зелекаста црноглавка, Phylloscopus trochiloides -
Референце
уреди- ^ Leroi, Armand Marie (2014). The Lagoon: How Aristotle Invented Science. Bloomsbury. стр. 88—90. ISBN 978-1-4088-3622-4.
- ^ Ray, John (1686). Historia plantarum generalis, Tome I, Libr. I. стр. Chap. XX. pp. 40., quoted in Mayr, Ernst (1982). The growth of biological thought: diversity, evolution, and inheritance. Belknap Press. стр. 256.
- ^ Davis & Heywood 1973, стр. 17
- ^ Reveal, James L.; Pringle, James S. (1993). ?7. Taxonomic Botany and Floristics”. Flora of North America. Oxford University Press. стр. 160—161. ISBN 978-0-19-505713-3.
- ^ Simpson, George Gaylord (1961). Principles of Animal Taxonomy. Columbia University Press. стр. 56-57.
- ^ Mahoney, Edward P. (1987). ?Lovejoy and the Hierarchy of Being”. Journal of the History of Ideas. 48 (2): 211—230. JSTOR 2709555. doi:10.2307/2709555.
- ^ Gould, Stephen Jay (2002). The Structure of Evolutionary Theory. Harvard: Belknap Harvard. стр. 170—197. ISBN 978-0-674-00613-3.
- ^ Bowler, Peter J. (2003). Evolution: The History of an Idea (3rd изд.). Berkeley, CA: University of California Press. стр. 177-223and passim. ISBN 978-0-520-23693-6.
- ^ Menand, Louis (2001). The Metaphysical Club: A Story of Ideas in America. Farrar, Straus and Giroux. стр. 123-124. ISBN 978-0-374-70638-8.
- ^ ?A Word About Species Names ...”. Smithsonian Marine Station at Fort Pierce. Архивирано из оригинала 24. 03. 2017. г. Приступ?ено 11. 3. 2017.
- ^ Hone, Dave (19. 6. 2013). ?What's in a name? Why scientific names are important”. The Guardian.
- ^ ?едан пример апстракта чланка ко?им се имену?е нова врста се може на?и у: ?Methylobacterium cerastii sp. nov., a novel species isolated from the leaf surface of Cerastium holosteoides”. Архивирано из оригинала 15. април 2013. г. Приступ?ено 18. ?ун 2011.
- ^ Hitchcock, A.S. (1921), ?The Type Concept in Systematic Botany”, American Journal of Botany, 8 (5): 251—255, JSTOR 2434993, doi:10.2307/2434993
- ^ Nicholson, Dan H. ?Botanical nomenclature, types, & standard reference works”. Smithsonian National Museum of Natural History, Department of Botany. Приступ?ено 17. 11. 2015.
- ^ ?International Code of Zoological Nomenclature, Recommendation 25C”. Приступ?ено 18. 6. 2011.
- ^ Hardy, Jay (2011). Naming Conventions. Nomenclature of Microorganisms, Hardydiagnostics.com Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (24. септембар 2015).
- ^ ?Home – Taxonomy – NCBI”. Ncbi.nlm.nih.gov. 19. 10. 2012. Приступ?ено 25. 11. 2012.
- ^ ?KEGG Organisms: Complete Genomes”. Genome.jp. Приступ?ено 25. 11. 2012.
- ^ ?Taxonomy”. Uniprot.org. Приступ?ено 25. 11. 2012.
- ^ ?ITIS: Homo sapiens”. Catalogue of Life. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г. Приступ?ено 11. 3. 2017.
- ^ Simpson, George Gaylord (1945). ?The principles of classification and a classification of mammals”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 85: 350. hdl:2246/1104.
- ^ Chase, Bob (2005). ?Upstart Antichrist”. History Workshop Journal. 60 (60): 202—206. doi:10.1093/hwj/dbi042.
- ^ а б в г de Queiroz, K. (2005). ?Ernst Mayr and the modern concept of species”. PNAS. 102 (Suppl 1): 6600—6607. Bibcode:2005PNAS..102.6600D. PMC 1131873?
. PMID 15851674. doi:10.1073/pnas.0502030102? .
- ^ Hopf, F.A.; Hopf, F.W. (1985). ?The role of the Allee effect on species packing”. Theor. Pop. Biol. 27 (1): 27—50. Bibcode:1985TPBio..27...27H. doi:10.1016/0040-5809(85)90014-0.
- ^ Bernstein, H; Byerly, H.C.; Hopf, F.A.; Michod, R.E (1985). ?Sex and the emergence of species”. J. Theor. Biol. 117 (4): 665—90. Bibcode:1985JThBi.117..665B. PMID 4094459. doi:10.1016/S0022-5193(85)80246-0.
- ^ Bernstein, Carol; Bernstein, Harris (1991). Aging, sex, and DNA repair. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-092860-6.
- ^ Michod, Richard E. (1995). Eros and Evolution: A Natural Philosophy of Sex. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-44232-8.
- ^ Hanage, William P. (април 2013). ?Fuzzy species revisited”. BMC Biology. 11 (41): 41. PMC 3626887? . PMID 23587266. doi:10.1186/1741-2025-08-07? . ?A coherent species concept that can be applied throughout the kingdoms of life is still elusive”
- ^ Wilkins, John (20. 10. 2010). ?How many species concepts are there?”. The Guardian. Приступ?ено 19. 10. 2010.
- ^ Koch, H. (2010). ?Combining morphology and DNA barcoding resolves the taxonomy of Western Malagasy Liotrigona Moure, 1961” (PDF). African Invertebrates. 51 (2): 413—421. doi:10.5733/afin.051.0210.
- ^ K, De Queiroz (2007). ?Species concepts and species delimitation”. Syst. Biol. 56 (6): 879—86. PMID 18027281. doi:10.1080/10635150701701083.
- ^ Fraser, C.; Alm, E.J.; Polz, M.F.; Spratt, B.G.; Hanage, W.P. (2009). ?The bacterial species challenge: making sense of genetic and ecological diversity”. Science. 323 (5915): 741—746. Bibcode:2009Sci...323..741F. PMID 19197054. doi:10.1126/science.1159388.
- ^ ?Darwin 1859 Chapter II.”. Darwin-online.org.uk. стр. 59. Приступ?ено 25. 11. 2012.
- ^ Templeton, A.R. (1989). ?The meaning of species and speciation: A genetic perspective”. Ур.: D. Otte; J.A. Endler. Speciation and its consequences. Sinauer Associates. стр. 3—27.
- ^ Reekie, Edward G.; Bazzaz, Fakhri A. (2005). Reproductive allocation in plants. Academic Press. стр. 99. ISBN 978-0-12-088386-8.
- ^ Teueman, A. E. (2009). ?The Species-Concept in Palaeontology”. Geological Magazine. 61 (8): 355—360. doi:10.1017/S001675680008660X.
- ^ ?Other species concepts”. University of California Berkeley. Приступ?ено 1. 12. 2016.
- ^ A closer look at a classic ring species: The work of Tom Devitt
- ^ Lahr, D. J.; Laughinghouse, H. D.; Oliverio, A. M.; Gao, F.; Katz, L. A. (2014). ?How discordant morphological and molecular evolution among microorganisms can revise our notions of biodiversity on Earth”. BioEssays. 36 (10): 950—959. PMC 4288574? . PMID 25156897. doi:10.1002/bies.201400056.
- ^ а б Melcher, Ulrich Melcher (2001). ?Molecular genetics: Horizontal gene transfer”. Oklahoma State University. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступ?ено 11. 10. 2017.
- ^ Bapteste, E.; et al. (ма? 2005). ?Do orthologous gene phylogenies really support tree-thinking?”. BMC Evolutionary Biology. 5 (33): 33. Bibcode:2005BMCEE...5...33B. PMC 1156881? . PMID 15913459. doi:10.1186/1471-2148-5-33? .
- ^ Williamson, David I. (2003). The Origins of Larvae. Kluwer. ISBN 978-1-4020-1514-4.
- ^ Mallet, James. Calow, P., ур. Species, Concepts of (PDF). Encyclopaedia of Ecology and Environmental Management. Blackwell. стр. 709—711. ISBN 978-0-632-05546-3.
- ^ Heywood, V.H. (1962). ?The ?species aggregate” in theory and practice”. Ур.: Heywood, V.H.; L?ve, á. Symposium on Biosystematics, Montreal, October 1962. стр. 26—36.
- ^ Pimentel, David (2014). Biological Invasions: Economic and Environmental Costs of Alien Plant, Animal, and Microbe Species. CRC Press. стр. 92. ISBN 978-1-4200-4166-8.
- ^ Jarvis, C.E. (1992). ?Seventy-Two Proposals for the Conservation of Types of Selected Linnaean Generic Names, the Report of Subcommittee 3C on the Lectotypification of Linnaean Generic Names”. Taxon. 41 (3): 552—583. Bibcode:1992Taxon..41..552J. JSTOR 1222833. doi:10.2307/1222833.
- ^ Wittzell, Hakan (1999). ?Chloroplast DNA variation and reticulate evolution in sexual and apomictic sections of dandelions”. Molecular Ecology. 8 (12): 2023—35. Bibcode:1999MolEc...8.2023W. PMID 10632854. doi:10.1046/j.1365-294x.1999.00807.x.
- ^ Dijk, Peter J. van (2003). ?Ecological and evolutionary opportunities of apomixis: insights from Taraxacum and Chondrilla”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 358 (1434): 1113—21. PMC 1693208? . PMID 12831477. doi:10.1098/rstb.2003.1302.
- ^ Mallet, J.; Beltrán, M.; Neukirchen, W.; Linares, M. (2007). ?Natural hybridization in heliconiine butterflies: the species boundary as a continuum”. BMC Evolutionary Biology. 7 (1): 28. Bibcode:2007BMCEE...7...28M. PMC 1821009? . PMID 17319954. doi:10.1186/1471-2148-7-28? .
- ^ Ron, Santiago; Caminer, Marcel (2014). ?Systematics of treefrogs of the Hypsiboas calcaratus and Hypsiboas fasciatus species complex (Anura, Hylidae) with the description of four new species”. ZooKeys (370): 1–68. Bibcode:2014ZooK..370....1C. PMC 3904076? . PMID 24478591. doi:10.3897/zookeys.370.6291? .
- ^ Geml, J.; Tulloss, R.E.; Laursen, G.A.; Sasanova, N.A.; Taylor, D.L. (2008). ?Evidence for strong inter- and intracontinental phylogeographic structure in Amanita muscaria, a wind-dispersed ectomycorrhizal basidiomycete”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 48 (2): 694—701. Bibcode:2008MolPE..48..694G. PMID 18547823. doi:10.1016/j.ympev.2008.04.029.
- ^ ?Defining a species”. University of California Berkeley. Приступ?ено 12. 3. 2017.
- ^ Stamos, David N. (2003). The Species Problem: Biological Species, Ontology, and the Metaphysics of Biology. Lexington Books. стр. 330. ISBN 978-0-7391-6118-0.
- ^ Irwin, Darren E. (2002). ?Ring Species: Unusual Demonstrations of Speciation”. Архивирано из оригинала 28. ?ул 2012. г. Приступ?ено 10. март 2017.
- ^ Coyne, Jerry (16. 7. 2014). ?There are no ring species”. Why Evolution is True. Приступ?ено 10. 3. 2017.[непоуздан извор?]
- ^ Alcaide, M.; Scordato, E. S. C.; et al. (2014). ?Genomic divergence in a ring species complex”. Nature. 511 (7507): 83—85. Bibcode:2014Natur.511...83A. PMID 24870239. doi:10.1038/nature13285.
- ^ Liebers, Dorit; Knijff, Peter de; Helbig, Andreas J. (2004). ?The herring gull complex is not a ring species”. Proc Biol Sci. 271 (1542): 893—901. PMC 1691675? . PMID 15255043. doi:10.1098/rspb.2004.2679.
- ^ Highton, R. (1998). ?Is Ensatina eschscholtzii a ring species?”. Herpetologica. 54 (2): 254—278. JSTOR 3893431.
Литература
уреди- Leroi, Armand Marie (2014). The Lagoon: How Aristotle Invented Science. Bloomsbury. ISBN 978-1-4088-3622-4.
- Davis, P. H.; Heywood, V. H. (1973). Principles of Angiosperm Taxonomy. Huntington, New York: Robert E. Krieger Publishing Company.
Спо?аш?е везе
уреди
