辜胜阻:把握创新型社会的三大特征
Еколошки мигранти су ?уди ко?и су приморани да напусте сво?у домовину због изненадних или дуготра?них промена у локалном или регионалном окруже?у. Ове промене угрожава?у ?ихово благоста?е или средства за живот и ук?учу?у пове?ану сушу, дезертификаци?у, пораст нивоа мора и пореме?а? сезонских временских прилика (као што су монсуни). Иако не посто?и ?еднообразна, ?асна дефиници?а еколошке миграци?е, иде?а доби?а паж?у док креатори политике и научници из области животне средине и друштвених наука покушава?у да концептуализу?у потенци?алне друштвене ефекте климатских промена и друге деградаци?е животне средине, попут крче?а шума или прекомерне експлоатаци?е.
.jpg)
?Еколошки мигрант“ и ?климатски мигрант“ (или ?климатска избеглица“) се донекле користе наизменично са низом сличних израза, као што су еколошка избеглица, еколошка избеглица, присилни еколошки мигрант, еколошки мотивисани мигрант, еколошко расе?ено лице, избеглица у случа?у катастрофе, избеглица из животне средине, еко избеглица, еколошко расе?ена особа или буду?а избеглица.[1] Разлике изме?у ових термина оста?у спорне.
Дефиници?а и концепт
уредиОгромна ве?ина ?уди ко?и беже од еколошких нево?а мигрира на кратке уда?ености, често привремено. Штавише, избеглице не напушта?у сво?е домове због страха да ?е бити прога?ане, или због ?генерализованог наси?а или дога?а?а ко?и озби?но нарушава?у ?авни ред“. Иако ?е дефиници?а о томе ко ?е избеглица проширена од ?ене прве ме?ународне за?еднице и правно обавезу?у?а дефиници?а из 1951. године ?удима ко?и су приморани да побегну због промена животне средине ?ош увек ни?е пону?ена иста правна заштита као избеглицама.[2]
Термин ?избеглица из животне средине“ први ?е предложио Лестер Браун 1976. године. Ме?ународна организаци?а за миграци?е (ИОМ) предлаже следе?у дефиници?у еколошких миграната:[3]
?Еколошки мигранти су особе или групе лица ко?е су, због изненадних или прогресивних промена у животно? средини ко?е негативно утичу на ?ихове животе или услове живота, у обавези да напусте сво?е уобича?ене домове, или одлуче да то учине, било привремено или тра?но, а ко?и се кре?у или унутар сво?е зем?е или у иностранству“.
Климатски мигранти су подскуп еколошких миграната ко?и су били приморани да побегну ?због изненадних или постепених промена у природном окруже?у у вези са на?ма?е ?едним од три утица?а климатских промена: порастом нивоа мора, екстремним временским по?авама и сушом и недостатком воде ."[4]
Врсте
уредиМе?ународна организаци?а за миграци?е предлаже три типа еколошких миграната:
- Еколошки мигранти: ?уди ко?и привремено беже због еколошке катастрофе или изненадног еколошког дога?а?а. (Примери: неко приморан да оде због урагана, цунами?а, зем?отреса итд.)
- Еколошки присилни мигранти: ?уди ко?и мора?у да оду због погорша?а услова животне средине. (Пример: неко ?е приморан да оде због уништава?а животне средине, као што ?е крче?е шума, пропада?е обале, итд. Село Сатабхаиа у округу Кендрапара у Одиши у Инди?и ?е ??една од на?истакнути?их жртава обалне ерози?е и потапа?а због подиза?е нивоа мора.” Се?ани су губили сво?е домове због продора мора и сво?е обрадиве зем?е због продора слане воде и били су приморани да мигрира?у негде другде. У Непалу су многа села учествовала у масовно? миграци?и са брда Сивалик због несташице воде. Слично, у источном висоравни Непала дома?инстава су била приморани да мигрира?у због кризе воде у сво?им областима.[5]
- Еколошки мотивисани мигранти тако?е познати као економски мигранти изазвани животном средином: ?уди ко?и одлуче да оду да би избегли могу?е буду?е проблеме. (Пример: неко ко оде због пада продуктивности усева изазваног дезертификаци?ом. Студи?а спроведена изме?у 2014. и 2018. открива да велики део популаци?е око делте Волте у Африци, делте Ганг Брамапутра Мегхна у Бангладешу и Инди?и и делте Маханади у Инди?и ?е навело економске разлоге као узрок сво?е миграци?е, а само 2,8% ?е навело разлоге за животну средину. Ме?утим, ?една тре?ина дома?инстава миграната сматра да ?е пове?ана изложеност еколошким опасностима и становништво повезу?е факторе животне средине са несигурни?им животом. Ово показу?е како се животна средина понаша и има директан ефекат на миграци?у.)[6]
Други научници су предложили разне друге врсте миграната, ук?учу?у?и:
- Еколошки мигранти под притиском – ова врста миграната се расе?ава из свог окруже?а када се предвиди дога?а? пре него што би било императив да становници оду. Такви дога?а?и могу бити дезертификаци?а или продужена суша, где ?уди у региону више нису у могу?ности да се баве по?опривредом или ловом како би обезбедили госто?убиво окруже?е за живот.[7]
- Императивни еколошки мигранти – то су мигранти ко?и су били или ?е бити ?тра?но расе?ени“ из сво?их домова због фактора средине ван ?ихове контроле.
- Привремени еколошки мигранти – ово ук?учу?е мигранте ко?и пате од ?едног дога?а?а (т?. Ураган Катрина). Ово не значи да ?е ?ихов статус привременог статуса ма?е тежак од статуса других, то ?едноставно значи да су у могу?ности да се врате на место одакле су побегли (иако ?е можда непоже?но да то ураде) уз одобре?е они су у ста?у да обнове оно што ?е покварено и наставе да одржава?у сличан квалитет живота као она? пре природне катастрофе. Ова врста миграната ?е расе?ена из матичне државе када се ?ихово окруже?е брзо ме?а. Они се расе?ава?у када се десе катастрофални дога?а?и, као што су цунами?и, урагани, торнада и друге природне катастрофе.[8]
Статистика
уредиТоком децени?а било ?е више покуша?а да се побро?е еколошки мигранти и избеглице. ?оди ?е?кобсон (1988) се наводи као прва истраживачица ко?а ?е набро?ала ово пита?е, наводе?и да ?е ве? било до 10 милиона ?избеглица због животне средине”. Осла?а?у?и се на 'на?гори сценарио' о порасту нивоа мора, она ?е тврдила да би сви облици 'еколошких избеглица' били шест пута бро?ни?и од политичких избеглица. До 1989. године, Мустафа Толба, извршни директор Програма У?еди?ених наци?а за животну средину, тврдио ?е да би ?чак 50 милиона ?уди могло постати еколошке избеглице“ ако свет не делу?е да подржи одрживи разво?.[9]
Средином 1990-их, британски еколог, Норман Ма?ерс, постао ?е на?истакнути?и заговорник ове ?максималистичке“ школе, напоми?у?и да ?е ?избеглице ко?е се баве животном средином ускоро постати на?ве?а група нево?них избеглица“. Поред тога, он ?е навео да ?е средином 1990-их било 25 милиона еколошких избеглица, тврде?и да би се та цифра могла удвостручити до 2010. године, са гор?ом границом од 200 милиона до 2050. Ма?ерс ?е тврдио да би узроци расе?ава?а животне средине ук?учивали дезертификаци?а, недостатак воде, засла?ива?е навод?аваног зем?ишта и исцрп?ива?е биодиверзитета. Тако?е ?е претпоставио да ?е расе?ава?е износити 30 милиона у Кини, 30 милиона у Инди?и, 15 милиона у Бангладешу, 14 милиона у Египту, 10 милиона у другим делта областима и приобалним зонама, 1 милион у острвским државама. Недавно ?е Ма?ерс сугерисао да би цифра до 2050. могла да буде чак 250 милиона.[10]
Норман Ма?ерс ?е на?цитирани?и истраживач у ово? области, ко?и ?е у свом раду открио да ?е 1995. године посто?ало 25 милиона еколошких миграната ко?и се осла?ао на преко 1000 извора. Ме?утим, Викрам Колмански ?е из?авио да се Ма?ерсов рад може ?критиковати да ?е недоследан, немогу?е га ?е проверити и да не узима у обзир могу?ности прилаго?ава?а“. Штавише, сам Ма?ерс ?е признао да су ?егове бро?ке засноване на ?херо?ско? екстраполаци?и“. Уопштено говоре?и, Блек ?е тврдио да посто?и ?изнена?у?у?е мало научних доказа“ ко?и указу?у на то да се свет ?пуни еколошким избеглицама“.
Култура
уредиПо?ам 'еколошки мигрант' ?е део популарне културе барем од романа Плодови гнева, дела ?она Ста?нбека из 1939. године.
Референце
уреди- ^ ?Environmentally Displaced People: Understanding the linkages between environmental change, livelihoods and forced migration, Refugee Studies Centre Policy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2020. г. Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ ?Treading Water: Climate Change, the Maldives, and De-territorialization | Spotlight | The Stimson Center | Pragmatic Steps for Global Security”. web.archive.org. 27. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 05. 2013. г. Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ ?DISCUSSION NOTE: MIGRATION AND THE ENVIRONMENT” (PDF). Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ ?Glogov - Environmental Protection Conference”. Glogov. Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ ?Water scarcity forces 45 households to migrate”. kathmandupost.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ Deltas in the Anthropocene. Cham, Switzerland. стр. 153. ISBN 978-3-030-23517-8.
- ^ ?Shibboleth Authentication Request”. login.ezproxy4.library.arizona.edu. Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ ?Understanding a slow disaster: getting to grips with slow-onset disasters, and what they mean for migration and displacement -”. Climate & Migration Coalition. 4. 2. 2015. Приступ?ено 20. 6. 2022.
- ^ Tolba, M. K. (1989). Our biological heritage under siege. Bioscience 39, 725–728, стр. 25
- ^ ?Human tide: the real migration cr i sis” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 06. 2019. г. Приступ?ено 20. 6. 2022.
Спо?аш?е везе
уреди- World Refugee & Migration Council (2021) 'Solutions for the Global Governance of Climate Displacement'
Меди?и везани за чланак Еколошки мигрант на Викимеди?ино? остави
