【途观 2017款 300TSI 自动两驱丝绸之路舒适版报价】途观报价
Четинари су група голосеменица ко?а обухвата 631 савремену врсту[1]. Име су добили по игличастим асимилационим органима - четинама, а ко?е карактерише ве?ину врста. Асимилациони органи неких четинара могу да буду кратки, као код тисе (око 1,5 cm) или дугачки и до 20–45 cm, као код дугоигличавог америчког бора (Pinus palustris). Неки четинари (као што су ту?а и чемпрес) уместо четина има?у асимилационе органе у облику ?успи. Четинари расту углавном као шумско дрве?е, мада се неки ?ав?а?у и у форми ниског расти?а (жбу?е). Углавном расту на Северно? Хемисфери у субарктичко? зони и заузима?у огромна пространства Скандинави?е, Руси?е и Канаде — та?ге.
| Четинари Временски распон: карбон — данас
| |
|---|---|
| |
| четине молике | |
| |
| Цветови четинара: микро (мушке) и макро (женске) стробиле дуглази?е. | |
Научна класификаци?а 
| |
| Царство: | Plantae |
| Дивизи?а: | Pinophyta |
| Класа: | Pinopsida |
| Редови | |
Цвет четинара ?е увек ?еднополан: мушки груписан у шишаричасте цвасти (микростробиле), а женски у шишаричасте цвасти (макростробиле) или ?е по?единачни (тиса, торе?а, цефалотаксус). У мушким шишаркама образу?у се поленова зрна. Она су код четинара прилаго?ена опрашива?у помо?у ветра или животи?а. У женским шишаркама формира?у се семени замеци ко?и су голи, а по опло?е?у да?у семе у шишарици или по?единачно. По?единачно семе на?чеш?е ?е у меснатом омотачу - арилусу. Четинари могу да буду ?еднодоми (обе врсте цветова на исто? индивидуи) и дводоми (мушки цветови на мушким индивидуама, женски на женским). За опло?е?е четинара ни?е неопходна вода. Шишарице четинара могу да буду различитог облика (купастог, ва?кастог, лоптастог), димензи?а (ма?е од 1 cm (Chamaecyparis pisifera) до 30 - 60 cm (Pinus lambertiana) и конзистенци?е (одрве?ене, кожасте, меснате – бобичасте).
Разноврсност четинара
уредиУ четинаре спада?у познате би?ке као што су борови, ?еле, смрче, кедрови, клеке, чемпреси... Ендемити Балканског полуострва су борови молика и муника, као и врста смрче панчи?ева оморика.
Ред четинара (Pinales)
уредиЧетинари су група голосеменица, припада?у класи четинара и обухвата?у 631 врсту. На попречном пресеку четинара ?асно се разлику?у дрво и кора. Дрво ?е испу?ено смолом. Листови су мали, игличастог облика и има?у посебан назив четине. Цео ред четинара ?е добио име по четинама.
По гра?и се деле на:
- ниске,
- сред?е,
- високе,
- полегле и
- лоптасте.
У ред четинара убра?а се на?ве?и бро? голосеменица: бор, ?ела, клека, смрча, ариш, панчи?ева оморика...
Бор
уредиБор ?е голосеменица, припада реду четинара. Распростра?ен ?е у шумским подруч?има умереног по?аса, углавном на северно? полулопти.
Борови у Срби?и
уредиУ шумама Срби?е расте пет аутохтоних врсте борова:
- Црни бор - лат. Pinus nigra,
- Бели бор или сребрни бор - лат. Pinus silvestris,
- Бор криву? или планински бор - лат. Pinus mugo,
- Муника - лат. Pinus heldreichii и
- Молика - лат. Pinus peuce.
Молика и муника су терци?ерни реликти и ендемске врсте Балканског полуострва.
Друге интересантне врсте борова
уреди
Интересантне су и друге врсте борова, знача?не због сво?их декоративних или употребних особина:
- Химала?ски бор - лат. Pinus wallichiana, врста изузетне лепоте, честа на зеленим површинама,
- Ва?мутов бор, боровац - лат. Pinus strobus, прилагод?ива врста, знача?на за пошум?ава?е голети,
- Пи?ол, пини?а - лат. Pinus pinea, врста ко?а осим изузетне лепоте има и ?естиво семе,
- Алепски бор - лат. Pinus halepensis, приморска врста изузетне лепоте и
- лат. Pinus longaeva, врста борова ко?а се убра?а у на?дуговечни?е живе организме на планети.
Панчи?ева оморика
уредиПанчи?ева оморика (Picea omorika) ?е ендемит подруч?а Подри?а, западне Срби?е и источне Босне (околина Вишеграда). Име ?е добила по српском ботаничару ?осифу Панчи?у ко?и ?у ?е открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта.
Панчи?ева оморика ?е танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво.
Панчи?ева оморика има сродне врсте у источно? Ази?и и на северу Европе и Ази?е, из чега следи да ?е оморика реликт из терци?ара. Прародите?и оморике били су некада широко распростра?ени у Европи и Ази?и. Ово су потврдили и фосилни остаци врсте ко?а ?е веома слична данаш?о? оморици, те ?е названа Picea omorikoides. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову четинарску врсту.
?ела
уреди?ела (лат. Abies, по латинском називу беле ?еле.[2]) ?е род зимзеленог четинарског дрве?а из фамили?е борова (Pinaceae). Обухвата 51 врсту[3] распростра?ених у планинама северне хемисфере[4] Род ?ела се дели у 10 секци?а, од ко?их су само две присутне у Европи — Abies и Piceaster.
Врсте ?ела (по секци?ама)
уредиAbies Sect. Abies
уреди- Бела ?ела (лат. Abies alba)
- Бугарска ?ела (лат. Abies borisii-regis)
- Грчка ?ела (лат. Abies cephalonica)
- Килики?ска ?ела (лат. Abies cilicica)
- Сицили?анска ?ела (лат. Abies nebrodensis)
- Кавкаска ?ела (лат. Abies nordmanniana)
Abies Sect. Amabilis
уреди- Пацифичка ?ела (лат. Abies amabilis)
- Ме?рисова ?ела (лат. Abies mariesii)
Abies Sect. Balsamea
уреди- Балсзамаста ?ела (лат. Abies balsamea)
- ?ела са Стеновитих планина (лат. Abies bifolia)
- Та?ванска ?ела (лат. Abies kawakamii)
- Америчка субалпи?ска ?ела (лат. Abies lasiocarpa)
- Сибирска ?ела (лат. Abies sibirica)
- Фре?зерова ?ела (лат. Abies fraseri)
- Коре?ска ?ела (лат. Abies koreana)
- Хинганска ?ела (лат. Abies nephrolepis)
- Сахалинска ?ела (лат. Abies sachalinensis)
- Ве?чова ?ела (лат. Abies veitchii)
Abies Sect. Bracteata
уреди- лат. Abies bracteata
Abies Sect. Grandis
уреди- Дугоигличава или америчка бела ?ела (лат. Abies concolor)
- Дураншка ?ела (лат. Abies durangensis)
- Халиска ?ела(лат. Abies flinckii)
- ?иновска ?ела (лат. Abies grandis)
- Гватемалска ?ела (лат. Abies guatemalensis)
- Мексичка ?ела (лат. Abies mexicana)
Abies Sect. Momi
уреди- Моми ?ела (лат. Abies firma)
- Шенси ?ела (лат. Abies chensiensis)
- Ман?ури?ска ?ела (лат. Abies holophylla)
- Западнохимала?ска ?ела (лат. Abies pindrow)
- лат. Abies ziyuanensis
- Нико ?ела (лат. Abies homolepis)
- Мин ?ела (лат. Abies recurvata)
Abies Sect. Nobilis
уреди- Величанствена ?ела (лат. Abies magnifica)
- Црвена ?ела (лат. Abies procera)
Abies Sect. Oiamel
уреди- Хикелова ?ела (лат. Abies hickelii)
- Света ?ела (лат. Abies religiosa)
- Вехарова ?ела (лат. Abies vejarii)
Abies Sect. Piceaster
уреди- Алжирска ?ела (лат. Abies numidica)
- Шпанска ?ела (лат. Abies pinsapo)
Abies Sect. Pseudopicea
уреди- лат. Abies chengii
- лат. Abies delavayi
- Бутанска ?ела (лат. Abies densa)
- лат. Abies fabri
- лат. Abies fanjingshanensis
- лат. Abies fargesii
- лат. Abies forrestii
- Источнохимала?ска ?ела (лат. Abies spectabilis)
- лат. Abies yuanbaoshanensis
- лат. Abies squamata
Употреба четинара
уредиВе?ина четинара се због свог квалитета користи у индустри?и. У гра?евинско? техници од четинара се на?више употреб?ава?у бор, смрча, ?ела и ариш. Примена ових врста ?е разноврсна: у мостоград?и, за израду стубова, железничких прагова, у зградарству, столарству, за израду скела, ме?успратних и кровних конструкци?а и бродских подова. Поред индустри?е, четинари се користе за украшава?е вртова, трав?ака, дворишта... За живе ограде на?чеш?е се користи ту?а. Тако?е, четинари се користе и у прехрамбено? индустри?и (ча?еви, мед...)[5]
Ред тисе (Taxales)
уредиБи?ке из реда тисе на?чеш?е су дрвенасте или жбунасте. Листови су игличасти, ситни и прости, спирално распоре?ени. Семени замеци су по?единачни, смештени испод листа и обави?ени су сочним ткивом. На?познати?и представници реда тисе су европска тиса (Taxus baccata) и клека.
Европска тиса
уредиЕвропска тиса (лат. Taxus baccata) ?е дрвенаста зимзелена врста четинара из реда тиса? (Taxales). Распростра?ена ?е у западно?, сред?о? и ?ужно? Европи, северозападно? Африци и ?угозападно? Ази?и до северног Ирана.
Употреба тисе
уредиТисово дрво ?е тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро обра?у?е. На?чеш?е се користи у уметничком столарству и резбарске радове, за стубове, израду дрвених судова и прибора за ?ело. Некада се ?ено дрво употреб?авало у бродоград?и и за израду славина на бурадима. Сматра се да су масовна сеча и употреба тисе, као и народна верова?а у ?ену заштитничку мо?, готово допринели ?еном истреб?е?у. Тиса ?е данас законом зашти?ена врста.
Народно верова?е каже да тиса штити од злих духова, па ?е у кра?евима где ?е расла, народ ?ено дрво ушивао у оде?у или носио окачену о врат у облику крсти?а. Од тисиног дрвета правили су се употребни (кашике и штапови), и украсни (огрлице) предмети. Магична мо? тисе об?аш?авала се са ?еном дуговечнош?у.[6]
-
Црни бор -
Бели бор -
Европска ?ела -
Смрча -
Либански кедар -
Клека -
Медитерански чемпрес
Референце
уреди- ^ Годиш?а чек-листа четинара 2007 Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (15. ?ануар 2009), Catalogue of Life
- ^ Weber W.A. Colorado Flora: Western Slope. Niwot, Colorado: University Press.
- ^ Earle C.J. Abies Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (15. децембар 2010). Verz. 6. августа 2008. Pristupljeno: 17. ма?а 2009.
- ^ Tati? B., Ble?i? V. 1988. Sistematika i filogenija vi?ih biljaka. Zavod za ud?benike i nastavna sredstva: Beograd. 1987. ISBN 978-86-17-00545-8. стр. 193.
- ^ ?Drvo-lepota prirodnog. Za?tita drveta na prirodan na?in”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2017. г. Приступ?ено 06. 05. 2017.
- ^ ?Календар би?ака”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступ?ено 06. 05. 2017.
Литература
уреди- Ран?елови?, В.: Биологи?а, Београд, 2015.
- Енциклопеди?а Британика Ф-Ш, Политика, 2005.
Спо?аш?е везе
уреди
- tolweb.org Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. фебруар 2021), Conifers
- 300 million-year-old conifer in Illinois - 4/2007
- World list of conifer species from Conifer Database by A. Farjon in the Catalogue of Life Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. ?ун 2017)
- Tree browser for conifer families and genera via the Catalogue of Life Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (20. децембар 2019)
- Royal Horticultural Society Encyclopedia of Conifers: A Comprehensive Guide to Cultivars and Species.
- DendroPress: Conifers Around the World.
- Knee, Michael. ?Gymnosperms”. Приступ?ено 14. 1. 2016.
