盐城市委常委会召开会议 通过三项办法、意见

За друге употребе, погледа?те Помпе?а (вишезначна одредница).

百度 要高举爱国主义、社会主义旗帜，牢牢把握大团结大联合的主题，坚持一致性和多样性统一，找到最大公约数，画出最大同心圆。

Помпе?а или Помпе?и (лат. Pompeii, итал. Pompe?) ?е антички град ко?и се налазио на ?угу Апенинског полуострва, ?угоисточно од данаш?ег Напу?а у Итали?и. Помпе?а ?е основана у 6. веку п. н. е. У сво?о? истори?и, ко?а ?е тра?ала око 700 година, у Помпе?и су живели Самнити, Грци, Етрурци и Рим?ани. Рим?ани су колонизовали Помпе?у 80. п. н. е. Град ?е потпуно уништен у ерупци?и вулкана Везув 24. августа 79. године нове ере. За?едно са Помпе?ом уништени су Херкуланеум и Стаби?а (данас Кастеламаре ди Стаби?а). Град ?е прекрио дебели сло? вулканске прашине.

Поглед на Помпе?у и Везув

Археолошка истражива?а су отпочела у 18. веку када ?е град поново откривен. Ископан ?е ве?и део града, ук?учу?у?и форуме, храмове, позоришта, купатила и велики бро? ку?а. Ово откри?е ?е у Европи довело до културног шока. Прона?ени примери еротске уметности преокренули су погледе на римску уметност и античку културу. Вулкански пепео ко?и ?е затрпао градове омогу?ио нам ?е упознати изглед староримског града сред?е величине и живот ?егових становника. У вези са на?еном еротском уметнош?у по?авила су се миш?е?а о ?Бож?о? казни“ ко?а ?е послана на Помпе?у. На основу данаш?ег зна?а, Помпе?а се никако ни?е разликовала од осталих градова у Римском царству.

Давна истори?а

Помпе?а

Град ?е основало племе Оски у 7. веку п. н. е. на уш?у реке Сарно ко?е ?е у то доба било пристаниште морепловаца Грка и Феничана. У почетку ?е град био под грчким утица?ем, а 525. – 474. п. н. е. под утица?ем Етрураца. Цела територи?а ?е била у 5. веку п. н. е. под Сарматима, да би од 310. п. н. е. град био под утица?ем Рима.

Помпе?а се ук?учила у побуну градова Кампани?е против Рима, али ?е Луци?е Корнели?е Сула 89. п. н. е. угушио устанак. Помпе?а ?е постала колони?а и изгубила ?е права ко?а ?е имала. Остала ?е и да?е трговачки град и важан саобра?а?ни чвор.

Везув затрпава град

Становници Помпе?е су били у увере?у да ?е Везув угашен вулкан и нису придавали знача?а сигналима ко?и су их упозоравали на ?егову активност. Били су навикли на ситне потресе и излазак гасова из Везува. Почетком ?ула 79. године усахли су сви бунари у граду, али упозоре?е ?ош увек ни?е било дово?но снажно. Цео стари Рим ?е био запа?ен када ?е 24. августа дошло до катастрофалне вулканске ерупци?е ко?а ?е затрпала град и заклонила Сунце у подне. Догодило се да ?е то био дан посве?ен римском богу ватре Вулкану.

?едан од очевидаца ове ерупци?е био ?е Плини?е Мла?и, ко?и ?е ова? дога?а? описао у писму Тациту. По ?еговим речима, до ерупци?е ?е дошло око поднева. Из Везува ?е сукнуо високи пламен, а после црни и велики облак ко?и ?е имао облик шишарке и покрио ?е Сунце и дан променио у но?. На Помпе?у ?е падало велико каме?е ко?е ?е рушило зграде. Становнике ?е угушио отровни гас ко?и ?е долазио са ерупци?ом (на основу данаш?их истражива?а сматра се да се ради о 10.000 особа). Ерупци?а ?е тра?ала 3 дана и град ?е покрио пепео у висини од 6 метара. Осим Помпе?е, уништени су и градови Херкуланеум и Стабиа.

?Облак“ о ко?ем ?е Плини?е Мла?и писао данас ?е познат као пирокластични облак ко?и се састо?и из прегре?аних гасова, пепела и каме?а ко?е вулкан избацу?е. Плини?е у?едно опису?е и да ?е ерупци?а била пра?ена зем?отресом и великим таласа?ем мора, што ?е данас познато као ?цунами“.

?егов стриц, Плини?е Стари?и, хтео ?е да прати дога?а?е из брода али ?е сво?у знатиже?у платио животом и на?ен ?е мртав на плажи у Стаби?и. Вероватно се тамо угушио.

Изгуб?ена шеснаест векова

Декоративна фреска ?Европа и бик“

Дубок сло? пепела покрио ?е два града у поднож?у вулкана и ?ихова имена су била заборав?ена. Херкуланеум ?е био откривен 1738. године а Помпе?а 1748. године. Од тога доба извршени су велики археолошки радови и откривено ?е много зграда са зидним сликама. За положа? града се знало ?ош 1599. године, али ?е требало ?ош 150 година да започну археолошка истражива?а. Године 1860. у истражива?е се ук?учио ?узепе Ф?орели.

У време првих ископава?а на?ене су шуп?ине у сло?у пепела ко?е су садржале ?удске остатке. ?узепе Ф?орели ?е дошао на иде?у да ове шуп?ине испуни гипсом и тако су доби?ени верни отисци Помпе?аца ко?и нису стигли да побегну од смртоносне опасности.

На ?иховим лицима се ?асно види изнена?е?е и погледи на ове одливке су ?ако шокантни.

Пар учених: восак ко?им су писали по дрвено? дасци, ?е касни?е топ?ен и поново кориш?ен.

Спекулише се да ?е Фонтана открио неке од еротских фресака и да их ?е сакрио од ?авности. То ?е касни?е потвр?ено од стране археолога ко?и су наставили истражива?а.

Форум, терме, многе ку?е и виле откривене су у изнена?у?у?е очуваном ста?у, а у близини града ?е откривен и хотел. Помпе?а ?е град чи?а топографи?а ни?е проме?ена и може се видети у некадаш?ем ста?у. Улице, поплочане каме?ем, биле су равне и стварале су ортогоналну мрежу. Са обе стране пута су биле продавнице.

Зем?отрес, осипа?е зем?е и штете ко?е су настале од вулкана

?едан од главних праваца савременог истражива?а ?е проучава?е зграда ко?е су реконструисане пре зем?отреса (вероватно после зем?отреса 62. године). Неке од старих фресака биле су покривене новим и археолози су, захва?у?у?и савременим техникама, насто?али да откри?у дета?е о ?има. Разлог због ког су зграде поправ?ане били су учестали потреси пре главне ерупци?е. Утвр?ено ?е да ?е пре 79. године област била ве? пого?ена природним катастрофама.

У сло?у поднож?а лаве била су на?ена три сло?а седимената у ко?има су на?ене кости животи?а, делови керамике и отисци цве?а. Помо?у радиокарбонске методе датира?а научници су први сло? датирали у 8. век п. н. е. приближно у доба оснива?а града. Остала два сло?а су ?асно оде?ени обра?еном зем?ом и каменим улицама. ?ихова старост се проце?у?е на 4. век п. н. е. и 2. век п. н. е.

Геолози су се трудили да помо?у магнетних карактеристика каме?а одреде топлоту пирокластичног облака ко?и ?е затрпао град. Ова техника се заснива на чи?еници да се магнетно по?е матери?ала загре?аног на одре?ену температуру може променити или поништити. Показало се да ?е облак имао температуру од 850?°C, док ?е на неким местима било 240?°C или 180?°C.

?единствени увид

Сачуване фреске нуде ?единствен увид у културу старог града

Данас нам град нуди поглед на 1. век. У то доба ?е Помпе?а била веома жив град и могу се на?и различити дета?и из свакодневног живота. На пример, на поду ?едне ку?е се налази натпис Slave lucru (?Добродошлица новцу“) што ?е пример духовитости. У ово? ку?и ?е становао извесни Нумиан чи?е име ?е значило новац. Проце?у?е се да ?е у доба ерупци?е град имао 20.000 становника. Ова област ?е служила Рим?анима за рекреаци?у па се у Помпе?и налазе пи?аца, млин, мали ресторани итд. Године 2002. године откривено ?е да ?е пристаниште било наста?ено и да су ту ?уди живели на каналима, као касни?е у Венеци?и. Та истражива?а су на почетку и треба ?ош да донесу ?асни?е резултате.

Помпе?а у савремено? култури

Помпе?а ?е послужила као основ за истори?ски роман, филм, енглеску ТВ сери?у и за слику ?Послед?и дани Помпе?а“ руског сликара Карла Брула.

Помпе?ска палестра, поглед са стадиона. Удуб?е?е лево ?е служило да се напуни водом и представ?ало ?е место где се учило плива?е и импровизоване поморске битке. Десно - делом прекривено дрве?ем могу се видети уг?енисани па?еви стабала ко?и су спа?ени за време ерупци?е вулкана.

Литература

• Beard, Mary (2008). Pompeii: The Life of a Roman Town. Profile Books. ISBN?978-1-86197-596-6.?
• Butterworth, Alex; Laurence, Ray (2005). Pompeii: The Living City. St. Martin's Press. ISBN?978-0-312-35585-2.?
• Cioni, Rafaello; Gurioli, L; Lanza, R; Zanella, E (2004). ?Temperatures of the A.D. 79 pyroclastic density current deposits (Vesuvius, Italy)”. Journal of Geophysical Research. 109 (B2): 2207. Bibcode:2004JGRB..109.2207C. doi:10.1029/2002JB002251.?
• Clarke, John (2006). Visual Representation and Non-Elite Viewers in Italy, 100 BC?– AD 315. University of California. ISBN?978-0-520-24815-1.?
• De Carolis, Ernesto; Patricelli, Giovanni (2003). Vesuvius, A.D. 79: the destruction of Pompeii and Herculaneum. L'erma Di Bretschneider. ISBN?978-88-8265-199-2.?
• Fletcher, John (1835). The whole works of...John Flecter. Oxford University.?*Grant, Michael (2001). Cities of Vesuvius: Pompeii and Herculaneum. Phoenix. ISBN?978-1842122198.?
• Hodge, Trevor (2001). Roman Aqueducts & Water Supply. Duckworth. ISBN?978-0715631713.?
• Kraus, Theodor (1975). Pompeii and Herculaneum: The Living Cities of the Dead. H.N. Abrams. ISBN?978-0810904187.?
• Maiuri, Amedeo (1994). ?Pompeii”. Scientific American.?
• Mastrolorenzo, Giuseppe; Petrone, Pierpaolo; Pappalardo, Lucia; Guarino, Fabio (2010). Langowski, J?rg, ур. ?Lethal Thermal Impact at Periphery of Pyroclastic Surges: Evidences at Pompeii”. PLOS ONE. 5 (6): e11127. Bibcode:2010PLoSO...511127M. PMC?2886100?. PMID?20559555. doi:10.1371/journal.pone.0011127.?
• Ozgenel, Lalo (15. 4. 2008). ?A Tale of Two Cities: In Search of Ancient Pompeii and Herculaneum” (PDF). Journal of the Faculty of Archaeology. Ankara: Middle East Technical University. 25 (1): 1—25. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 09. 2011. г. Приступ?ено 26. 1. 2018.?
• Pagano, Mario (1997). I Diari di Scavo di Pompeii, Ercolano e Stabiae di Francesco e Pietro la Vega (1764–1810) (на ?езику: Italian). L'Erma di Bretschneidein. ISBN?88-7062-967-8.?CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Parslow, Christopher (1995). Rediscovering antiquity: Karl Weber and the excavation of Herculaneum, Pompeii, and Stabiae. Cambridge University Press. ISBN?0-521-47150-8.?
• Perring, Stefania (1991). Pompeii: The Wonders of the Ancient World Brought to Life in Vivid See-Through Reconstructions: Then and Now. Macmillan Books. ISBN?0-02-599461-1.?
• Rodríguez, Cristina (2008). Les mystères de Pompéi (на ?езику: french). éditions du Masque. ISBN?978-2-702-43404-8.?CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Rowland, Ingrid D. (2014). From Pompeii: The Afterlife of a Roman Town. Cambridge, MA: Belknap Press. ISBN?978-0674047938.?
• Senatore, Maria; Stanley, Jean-Daniel; Pescatore, Tullio (7—10. 11. 2004). ?Avalanche-associated mass flows damaged Pompeii several times before the Vesuvius catastrophic eruption in the 79 CE”. 2004 Denver Annual Meeting. Архивирано из оригинала 08. 12. 2007. г. Приступ?ено 08. 06. 2020.?CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Stefani, Grete (октобар 2006). La vera data dell'eruzione. Archeo.?
• Steven, Ellis (2004). ?The distribution of bars at Pompeii: Archaeological, spatial and viewshed analyses”. Journal of Roman Archaeology. 17 (1). ISSN?1047-7594.?
• Zarmati, Louise (2005). Heinemann ancient and medieval history: Pompeii and Herculaneum. Heinemann. ISBN?1-74081-195-X.?

Спо?аш?е везе

• Везув: Катастрофа Помпе?е - Изгуб?ени свет Помпе?е (ТВ Истори?а - Званични ?ут?уб канал)
• Како ?е изгледао живот гра?ана Помпе?е? (ТВ Истори?а - Званични канал)
• Пад Помпе?е: Мо? Везува - Помпе?ин пирокластични ток (ТВ Истори?а - Званични ?ут?уб канал)
• Сексуалност у Помпе?и (Национална географи?а - Званични канал)
• Званична страница
• Дигитализована Помпе?а
• Археолошка налазишта Помпе?а, Херкуланеум и Торе Анунци?ата (УНЕСКО)
• Про?екат Помпе?а на Универзитету Вир?ини?е
• Цртежи и фотографи?е ку?а из Помпе?а
• Слике Помпе?е
• Фотографи?е
• Истори?ски записи старих Рим?ана о Помпе?и
• Писма Плини?а Мла?ег, у ко?има се опису?е ерупци?а Везува, 1. део Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (27. септембар 2007) и 2. део Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (27. септембар 2007)