54岁长和系太子李泽钜站上前台
Портал Антички Рим
Антички Рим ?е била цивилизаци?а ко?а ?е настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традици?и ко?у нам преноси Тит Ливи?е 753. п. н. е. до огромног царства ко?е ?е окруживало Средоземно море. Током свог посто?а?а, римска цивилизаци?а ?е прешла пут од монархи?е, републике са комбинаци?ом олигархи?е и демократи?е, до аутократског царства. Римска цивилизаци?а ?е доминирала западном Европом и подруч?има око Средоземног мора путем осва?а?а и асимилаци?е.
Западни део царства, ук?учу?у?и Хиспани?у, Гали?у и Итали?у, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне кра?евине. Источно римско царство, чи?и ?е центар био Константинопо?, се обично назива Византи?ско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и пото?ег почетка раног сред?ег века, тако?е знаног као мрачни век.
Римска цивилизаци?а се често сврстава у ?класичну антику“, са античком Грчком, цивилизаци?ом ко?а ?е инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим ?е знача?но допринео разво?у права, ратне вештине, уметности, к?ижевности, архитектуре, технологи?е и ?езика у западном свету, а ?егова истори?а ?ош увек има утица? на данаш?и свет.
Садржа?
Битка на Каталаунским по?има или, ре?е, битка код Шалона, одиграла се 451. у северно? Гали?и (данаш?а северна Француска) изме?у хунско-остроготске во?ске на челу са хунским кра?ем Атилом на ?едно?, и западноримских и визиготских снага на друго? страни. Представ?ала ?е кулминаци?у великог Атилиног похода на подруч?е тадаш?ег Западног римског царства и завршила ?е тактички неодлучно, иако се, с обзиром да ?е Атила приси?ен на повлаче?е преко Ра?не често наводи као послед?а велика победа у римско? во?но? истори?и. На савременике ?е, пре свега, оставила снажан утисак због неуобича?ено великог бро?а жртава ме?у ко?има се нашао и визиготски кра? Теодорих I. Касни?и су ?о? историчари, делом и због тога, насто?али дати велики истори?ски знача?, односно описати као битку ко?а ?е спасила Европу и западну цивилизаци?у од хунских разара?а; та? ?е став, ме?утим, ма?е изражен ме?у савременим историчарима.
Хуни су око 375. из подруч?а централне Ази?е продрли у источну Европу, првенствено у степе и равнице данаш?е ?ужне Руси?е и Укра?ине, одакле су протерали дотадаш?е становништво, углавном Готе, чи?а ?е миграци?а на запад изазвати ланчану реакци?у односно сеобе германских народа на запад, познате као Велика сеоба народа. На удару тог процеса се нашло Римско царство, а пре свега ?егов западни део где ?е 406. дошло до колапса дотадаш?е утвр?ене границе (лимеса) на Ра?ни, односно масовног прилива германских народа на подруч?е тадаш?е римске Гали?е. Западноримски цареви су им формално признали статус савезника (федерата) те их користили у во?не сврхе како у римским гра?анским ратовима, тако против других варварских народа изван граница Царства, али су у стварности ти народи створили ентитете ко?и су функционисали као државе у држави. До средине 5. века ?е римска власт у Гали?и због тога углавном изгубила сво? ауторитет - на кра??ем западу су сво?у de facto државу имали келтски Бретонци, на северу Франци, на ?угозападу Визиготи и на гор?ем току реке Роне Бургунди. Римска власт ?е била ограничена на градове, медитеранску обалу и на уске по?асе дуж главних река - Лоаре (са седиштем у Аурели?ануму (данаш?и Орлеан) и Роне.
АрхиваСлика месеца
.png)
Садржа?
Биографи?а месеца
.JPG)
Га? ?ули?е Цезар, (лат. Gaius Iulius Caesar; Рим, 13. ?ул 100. п. н. е. — Рим, 15. март 44. п. н. е.), римски во?сково?а, политичар и писац.
На?славни?и римски во?сково?а, Цезар ?е бро?ним во?ним победама знатно проширио утица? и власт Рима. Победивши Помпе?а у гра?анском рату од 46. п. н. е. завладао ?е као диктатор. ?егова диктатура означава кра? врховне владавине Сената у Риму и почетак Царства. Римска република ?е више од петнаест година после Цезарове смрти, 27. п. н. е. и формално постала Римско царство.
Цезар ?е потицао из угледне патрици?ске породице ?ули?еваца. У доба цара Октави?ана, ко?и ?е наследио Цезара и постао први римски цар, у епу Ене?ида Публи?е Вергили?е Марон велича ?ули?евце повезу?у?и их са легендарним тро?анским ?унаком Ене?ом.
Цезар ?е добио за оно време врхунско образова?е с неизбежним путова?ем у Грчку где ?е учио говорништво. Био ?е не?ак во?е популара Га?а Мари?а. Га? Мари?е ?е 88. п. н. е. започео гра?ански рат са Луци?ем Корнели?ем Сулом. Мари?е ?е умро 86. п. н. е. Године 84. п. н. е. Цезар се оженио Корнели?ом, ?ерком Цине, Мари?евог сарадника и народног трибуна. Када ?е Сула 82. п. н. е. постао апсолутни диктатор наредио ?е Цезару да се разведе. Ова? ?е то одбио и отишао из Рима. Цезарови при?ате?и су га саветовали да се не вра?а због ризика проскрипци?е. Молбе ро?ака и при?ате?а, како нам преноси Плутарх, спасиле су га смрти. Цезар се при?авио у римску во?ску и отишао у Малу Ази?у. Иако му ?е Сула формално опростио и помиловао га, Цезар се ни?е вра?ао у Рим до Сулине смрти, 78. п. н. е.
По повратку у Рим Цезар почи?е радити као адвокат. На то? функци?и истакао се као жесток критичар и противник корупци?е код политичара. Цезар ?е путовао на острво Родос како би усавршио реторику код славног говорника Аполони?а Мола. На путу су га заробили гусари.
Да ли знаш...
- ... да ?е на?стари?у сачувану енциклопеди?у на свету написао Плини?е Стари?и, у 1. веку н. е.? Она се звала ?Истори?а природе“ и имала ?е преко 450 аутора, а до 1536. године издата ?е 43 пута.
- ... да ?е током Римске републике, Га? Мари?е био биран за конзула чак 7 пута?
- ... да ?е током Кризе3. века, у западном делу Римског царства било формирано Галоримско царство а у источном Палмирско царство?
С?а?ни чланци
С?а?ни чланци: Глади?атор - Спартаков устанак
Добри чланци: Западно римско царство
Потребни чланци
- Потребни чланци: битка код Регилског ?езера - децемвири - Гне? Корнели?е Сципион Асина - Тит Фламини?е - Луци?е Корнели?е Сципион Ази?атик - Луци?е Емили?е Паул Македонац - битка код Зеле - Га? ?ули?е Виндекс - Тетрик I - римско повлаче?е из Британи?е - Луци?е Корнели?е Цина - Луци?е Домици?е Ахенобарб
- Потребно проширити: Битка код Мунде -
