软文什么意思
Лунисоларни календар ?е врста календара чи?и датум указу?е и на месечеву мену и на доба соларне године.[1] Ако ?е соларна година дефинисана као тропска година, онда ?е лунисоларни календар указивати на годиш?е доба; ако се ради о сидерално? (звездано?) години, онда ?е календар предви?ати сазвеж?е близу ко?ег може бити пун Месец (уштап). Обично се тражи да година има цео бро? месеци, при чему ве?ина година има 12 месеци а свака друга или тре?а 13 месеци.

Примери
уредиДанас су лунисоларни календари: будистички,[2] хебре?ски,[3] хиндуистички, тибетански, кинески и коре?ски. Некада су то били: ?апански (до 1873), предисламски, републикански римски календар (формално до 45. п. н. е. али ?е ?ош много рани?е изгубио синхронизаци?у са Сунцем и Месецом), галски календар из Коли?и?а из 1. века и бабилонски календар из 2. милени?ума п. н. е.. Неки древни предисламски календари у Сауди?ско? Араби?и следе лунисоларни систем.[4]
Кинески, Коли?и и хебре?ски лунисоларни календар прате тропску годину (што значи да указу?у на годиш?е доба), док будистички и хинду лунисоларни календари прате сидералну годину (и указу?у на положа? пуног Месеца ме?у звездама). Тибетански календар ?е био под утица?ем и кинеског и хинду календара.
Исламски календар ?е чисто лунарни календар, ?егов датум нема везе са Сунцем. ?ули?ански и грегори?ански календар су чисто соларни календари ?ер ?ихови надневци не указу?у на Месечеву мену. Ипак, ве?ина хриш?ана користе лунисоларни календар приликом одре?ива?а датума Ускрса.
Одре?ива?е преступних месеци
уредиДа би се одредило када треба убацити емболизмички месец, неки календари се осла?а?у на директно осматра?е ста?а вегетаци?е (нпр., у старо? Палестини, да ли ?е ?ечам зрео) а други пореде еклиптичку лонгитуду Сунца и Месечеву мену.
С друге стране, у аритметичким лунисоларним календарима, се цео бро? синодичких месеци одре?еним фиксним правилом уклапа у неки цео бро? година. Да би се конструисао такав календар, просечна дужина тропске године се дели просечном дужином синодичког месеца, чиме се доби?а да просечних синодичких месеци у години има:
12,368266......
Континуални разломци ове децималне вредности да?у оптималне апроксимаци?е ове вредности. Оне су пописане доле, са бро?ем синодичких месеци у бро?ите?у и бро?ем тропских година у имените?у:
12 / 1 = 12 (грешка = -0,368266... синодички месец/година) 25 / 2 = 12,5 (грешка = 0,131734... синодички месец/година) 37 / 3 = 12,333333... (грешка = 0,034933... синодички месец/година) 99 / 8 = 12,375 (грешка = 0,006734... синодички месец/година) 136 / 11 = 12,363636... (грешка = -0,004630... синодички месец/година) 235 / 19 = 12,368421... (грешка = 0,000155... синодички месец/година) 4131 / 334 = 12,368263... (грешка = -0,000003... синодички месец/година)
У старом атичком календару ?е кориштен 8-годиш?и циклус (99 синодичких месеци, од тога 3 емболизмичка), а тако?е и при израчунава?у датума Ускрса почетком 3. века у Риму и Александри?и.
Циклус од 19 година (235 синодичких месеци, од тога 7 емболизмичких) ?е класичан метонски циклус, ко?и се користи у ве?ини аритметичких лунисоларних календара. То ?е комбинаци?а 8-годиш?ег и 11-годиш?ег периода, тако да кад год се грешка 19-годиш?е апроксимаци?е нагомила на ?едан дан, циклус се може скратити на 8 или 11 година, након чега 19-годиш?и циклус може кренути изнова. Метонов циклус има цео бро? дана, мада Метонски циклус често подразумева циклус са децималним бро?ем дана. Адаптиран ?е на сред?у годину од 365,25 дана преко Калипског циклуса од 4×19 година (ко?и се у ?ули?анском календару користи за прорачуне Ускрса). Зад?а наведена апроксимаци?а са 334-годиш?им циклусом (4131 синодички месец, 123 емболизмичка) ?е врло осет?ива на усво?ене вредности дужине лунаци?е (синодичког месеца) и године, нарочито године. Година се може дефинисати на разне начине, па другачи?е апроксимаци?е могу бити тачни?е. Нпр. (4366/353) ?е тачни?е за годину проле?не равнодневице а (1979/160) за сидералну годину.
Израчунава?е ?преступног месеца“
уредиПриближна иде?а о учесталости интеркаларног или преступног месеца у свим лунисоларним календарима се може добити помо?у рачунице ко?а користи приближне дужине месеци и година у данима:
- Година: 365,25, месец: 29,53
- 365,25/(12 × 29,53) = 1,0307
- 1/0,0307 = 32,57 обичних месеци изме?у преступних (уметнутих) месеци
- 32,57/12 ? 1 = 1,7 простих (обичних) година изме?у преступних година
Репрезентативни редослед обичних и Преступних година ?е ооПооПоПооПооПооПоП, што ?е класични метонски циклус. У будистичком и хебре?ском календару, преступни месец може бити само на ?едном месту, тако да изме?у два таква углавном има 36 обичних месеци, повремено 24. У кинеском и хиндуистичком календару, преступни месеци могу бити пре или после било ког месеца, али они тако?е користе реално крета?е Сунца, тако да ?ихови преступни месеци обично нису у пар месеци од перихела (сада око 3. ?ануара/?ануара), када ?е привидна брзина Сунца дуж еклиптике на?ве?а. Тако изме?у два преступна месеци има приближно 34 обична месеца (када су две обичне године заредом) одн. 29 месеци (када ?е само ?една обична година изме?у две преступне).
Лунисоларни календари с небро?еним временом
уредиАлтернативни начин ко?им се може доскочити чи?еница да соларна година не садржи цели бро? месеци ?е ук?учива?е небро?еног времена унутар године, ко?е не припада ни ?едном месецу. Неки су обалскосалишки народи користили календар ове врсте. На пример, народ Чехалис почео ?е да бро?и лунарне месеце од доласка мресте?ег кра?евског лососа (у октобру по грегори?анском календару), а затим су одбро?или 10 месеци након чега ?е следио небро?ен период до следе?е кра?евске лососке трке.[5]
Види ?ош
уредиРеференце
уреди- ^ ?Solar calendar | chronology | Britannica”.
- ^ Ohashi 2007: 354–355
- ^ Модерни хебре?ски календар, зато што се теме?и на правилима, а не на опсерваци?ама, не прати егзактно тропску годину, па ?е заправо просечна хебре?ска година од ~365,2468 дана средина изме?у тропске године (~365,2422 дана) и сидеричке године (~365,2564 дана).
- ^ F.C. De Blois, "TA?RīKH": I.1.iv. "Pre-Islamic and agricultural calendars of the Arabian peninsula", The Encyclopaedia of Islam, 2nd edition, X:260.
- ^ Suttles, Wayne P. Musqueam Reference Grammar, UBC Press, 2004., str. 517.
Литература
уреди- Introduction to Calendars Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (13. ?ун 2019), US Naval Observatory, Astronomical Applications Department.
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN?978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступ?ено 07. 07. 2017. with Online Calculator
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN?9780521885409.
- Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN?978-0-939214-95-2.
- Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN?978-0-19-850413-9.
- Doggett, LE (1992). ?Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN?978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г.
- Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN?978-1-86064-602-7. OCLC?45144264.
- ?calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017
- Bj?rnsson, árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN?978-9979-3-0802-7. OCLC?186511596.
- Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN?978-0-917994-15-9.
- Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC?1150484.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN?978-0-87306-398-2.
- Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN?978-0-226-98165-9.
- Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN?978-0-87023-576-4. OCLC?15790499.
- Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN?978-0-19-860781-6. OCLC?265440481.
- C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN?978-0-7619-9624-8.
- C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN?978-0-7923-3103-2.
- al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.
- Belenkiy, Ari (2002). ?A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.
- Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.
- Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.
- Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.
- Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN?978-0-940118-17-1.
- Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press.
- Poznanski, Samuel (1910). ?Calendar (Jewish), Encyclop?dia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.
- Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр.?723–730. ISBN?978-0-521-77752-0.
- Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр.?191—195,274—277.
- Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der k?niglichen Gesellschaft der Wissenschaften zu G?ttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
- Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN?978-0-19-827034-8.
- Busyakul, Visudh (2004). ???????????????????????????????? [Calendar and era in use in Thailand] (PDF). Journal of the Royal Institute of Thailand (на ?езику: та?ски и енглески). 29 (2): 468—478. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-08. г.
- Chatterjee, S.K. (1998). ?Traditional Calendar of Myanmar (Burma)”. Indian Journal of History of Science. 33 (2): 143—160.
- Clancy, J.C. (?ануар 1906). T. Lewis; H.P. Hollis, ур. ?The Burmese Calendar: A Monthly Review of Astronomy”. The Observatory. XXIX (366).
- Eade, J.C. (1989). Southeast Asian Ephemeris: Solar and Planetary Positions, A.D. 638–2000. Ithaca: Cornell University. ISBN?978-0-87727-704-0.
- Eade, J.C. (1995). The Calendrical Systems of Mainland South-East Asia (illustrated изд.). Brill. ISBN?9789004104372.
- Htin Aung, Maung (1959). Folk Elements in Burmese Buddhism. Rangoon: Department of Religious Affairs.
- Irwin, Sir Alfred Macdonald Bulteel (1909). The Burmese and Arakanese calendars. Rangoon: Hanthawaddy Printing Works.
- Kala, U (1724). Maha Yazawin Gyi (на ?езику: бурмански). 1—3 (2006, 4th printing изд.). Yangon: Ya-Pyei Publishing.
- Luce, G.H. (1970). Old Burma: Early Pagan. 2. Locust Valley, NY: Artibus Asiae and New York University.
- Ohashi, Yukio (2001). Alan K. L. Chan; Gregory K. Clancey; Hui-Chieh Loy, ур. Historical Perspectives on East Asian Science, Technology, and Medicine (illustrated изд.). World Scientific. ISBN?9789971692599.
- Ohashi, Yukio (2007). ?Astronomy in Mainland Southeast Asia”. Ур.: H. Selin. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures (2, illustrated изд.). Springer. ISBN?9781402045592.
Спо?аш?е везе
уреди- Panchangam for your city Panchangam for your city based on High Precision Drika Ganita. (?език: енглески)
- Perpetual Chinese Lunar Program The Chinese calendar is one of the oldest lunisolar calendars. (?език: енглески)
- Lunisolar Calendar Page contains a useful description of the difference between lunar calendars and lunisolar calendars. (?език: енглески)
- Calendar studies A general discussion of calendar systems including two examples of lunisolar calendars. (?език: енглески)
- Chinese Lunar Calendar with 'Yellow Calendar' (?език: енглески)