持续成长，和谐共赢——专访中威电子董事

百度 　　该复合物是一种调控真核细胞基因组稳定性的重要乙酰转移酶。

Календар ?е уре?ен начин рачуна?а времена и именова?а одре?ених временских периода, уобича?ено дана. Календар ?е систем организова?а дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради дава?ем имена периодима времена, типично дана, неде?а, месеца и година. Ова? временски период се обично зове календарски датум. Календарски датум ?е ознака ?едног, одре?еног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом крета?у небеских тела и на ?иховом понав?а?у. Често се и комад папира или картона на коме ?е одштампан систем датума зове календар. Чи?еница да бро? дана у години ни?е цео бро? ?е узрок посто?а?а многих врста неускла?ених календара, а тако?е и ?ош увек нерешеног проблема идеалног календара. Посто?и више предлога календарских реформи.

Азтечки календар или Сунчев камен

Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом Сунца или Месеца. На?заступ?ени?и тип премодерног календара ?е био лунисоларни календар, лунарни календар у коме ?е повремено додаван ?едан интеркаларни месец да би се одржала синхронизаци?а са соларном годином током дужих временских периода.

Три принципална календара у на?широ? употреби у данаш?е време су Грегори?ански, ?евре?ски, и Исламски календари. Сам термин календар потиче од calendae, термина за први дан месеца у Римском календару, што ?е повезано са глаголом calare ?позивати“, у смислу ?позива?а“ новог месеца кад се први пут види. Латинска реч calendarium има значе?е ?к?иговодство, регистраци?а“ (буду?и да су рачуни били подмиривани, и дугови прикуп?ани на кра?у сваког календарског месеца). Латински термин ?е прихва?ен у старофранцуском као calendier и одатле у сред?оенглеском као calender од 13. века (правописни облик calendar се ?ав?а у рано модерном енглеском ?езику).

Системи календара

Основни временски размак код свих народа био ?е увек дан, т?. раздоб?е ?едне промене светлости (?дана“ у ужем смислу) и таме (но?и), али почетак дана ни?е био свагде ?еднак. Неде?у (седмицу), т?. раздоб?е од 7 дана, позна?у Вавилонци, ко?и су дане у неде?и називали по сво?им боговима (небеским телима). Египатска ?е неде?а имала 10, а римска 8 дана.

За дужа раздоб?а служио ?е и у на?стари?е доба след месечевих мена. Потпуна измена Месечевих фаза (ко?а просечно тра?е 29 дана 12 сати 44 минута 2,98 секунди) ?е синодички месец од 29,53059 дана. Како ?е равна?е по данима било увек основно у практично? временско? ори?ентаци?и, а синодички месец има преко пола дана више од 29 читавих дана, требало ?е ускладити те две величине, и то ?е основа месечевог или лунарног календара. Ускла?ива?е се постизало ме?а?ем бро?а дана у месецу.

За практичну временску ори?ентаци?у важна ?е и измена годиш?их доба, ко?а су у вези с положа?ем Сунца. Сунце привидно оби?е еклиптику током ?едне тропске године, ко?а тра?е 365 дана 5 сати 48 минута 46,98 секунди. Како ни тропска година ни?е цели бро? дана, морала се гра?анска година с целим бро?ем дана што бо?е прилагодити дужини тропске (сунчани или соларни календар). То се постигло ме?а?ем целог бро?а дана у гра?анско? години према различитим правилима; отуда су проистекли разни календари.

Године су се бро?иле од разних почетака-епоха, обично од некога знача?ни?ег дога?а?а, па се према томе разлику?у разне ере; нпр. византи?ска ера ?од почетка света“ почи?е 1. септембра 5508. п. н. е., хебре?ска ера (тако?е од ?ствара?а света“) 1. новембра 3761. п. н. е., олимпи?ска ера (у ко?о? су се по 4 године бро?иле као ?една олимпи?ада) од дана прве забележене олимпи?аде, т?. 1. ?ула 776. п. н. е., римска ера ?од оснива?а Рима“ почи?е 24. априла 753. п. н. е., мухамеданска (од Мухамедовог бега из Меке у Медину, тзв. хи?ре) 16. ?ула 622, а револуционарна француска ера (од дана оснива?а Француске Републике) 22. септембра 1792. Бро?а?е по нашо? ери (од Христовог ро?е?а) увео ?е Диониси?е Мали око 533.

На Зем?и се осим лунарног и соларног користе лунисоларни и арбитрарни календари. Лунисоларни календар ?е ускла?ен и с крета?ем Месеца и с привидним крета?ем Сунца. Пример таквог календара ?е хебре?ски или ?евре?ски календар. Арбитрарни календар ни?е ускла?ен ни с Месецом, ни са Сунцем, ве? ?е створен произво?но према договору. Пример таквог календара су неде?а и ?ули?ански дан ко?е користе астрономи.

Соларни календари

Главни чланак: Соларни календар

Дани ко?е користи соларни календар

Соларни календари сваки датум припису?у сваком соларну или сунчевом дану. Дан се може састо?ати од периода изме?у изласка и заласка сунца са следе?им периодом но?и, или може бити период изме?у два узастопна дога?а?а попут два сунчева заласка. Дужина интервала изме?у два таква узастопна дога?а?а може благо варирати током године или може бити просечна као сред?и сунчани дан. Остале врсте календара могу тако?е да користе сунчев дан.

Буду?е реформе

До сада ?е предложено неколико реформи календара, попут светског календара или ме?ународног фиксираног календара. У?еди?ене наци?е су разматрале прихвата?е таквог реформираног календара током 1950-их, али су ти предлози изгубили сво?у популарност. Холоценски календар ?е ?ош ?една врста календара за бро?а?е година.

Лунарни календари

Главни чланак: Лунарни календар

Сви календари не користе сунчеву годину као властиту ?единицу. У лунарном календару дани се бро?е унутар сваког циклуса месечевих мена или фаза. Буду?и да дужина лунарног месеца ни?е ?еднака одсеку дужине тропске године, чисти лунарни календар убрзо прелази годиш?а доба. Он ипак оста?е константан у односу на друге по?аве, посебно морске мена. Лунисоларни календар ?е лунарни календар ко?и се допу?у?е додава?ем вишка месеца ради ускла?ива?а месеци с годиш?им добима. Пример ?е ?евре?ски календар ко?и користи 19-годиш?и циклус.

Сматра се да су лунарни календари на?стари?а врста календара ко?и су ?уди измислили. Крома?онци су измислили ?едан вид лунарног календара око 32.000. п. н. е.

Фискални календари

Главни чланак: Фискални календар

Фискални календар (попут 5/4/4 календара) фиксира сваки месец на одре?ени бро? неде?а ради олакшава?а успоре?ива?а од месеца до месеца и од године до године. ?ануар увек има тачно 5 неде?а, фебруар има 4 неде?е, март има 4 неде?е, итд. Ова врста календара нормално ?е додавати 53. неде?е сваке 5. или 6. године, при чему се додатна неде?а може уметнути у децембру или неком другом месецу зависно од начина на ко?и организаци?а користи такве датуме. Посто?и ме?ународни стандардни начин да се то уради (ИСО неде?а). ИСО неде?а тра?е од понеде?ка до неде?е, а прва неде?а ?е увек неде?а ко?а садржи 4. ?ануар у грегори?анском календару.

Календарске поделе

Готово сви календарски системи групишу узастопне дане у месеце, те тако?е у године. У соларном календару година приближно тра?е ?едну тропску годину (то ?ест, време ко?е треба да се доврши циклус годиш?их доба), а традиционално се користи за олакшава?е планира?а по?опривредних делатности. У лунарном календару, месец приближно тра?е ?едан циклус месечевих мена. Узастопни дани могу се групирати у остале периоде попут неде?е.

Буду?и да бро? дана у тропско? години ни?е цео бро?, соларни календар мора да има различит бро? дана у различитим годинама. То се може направити, на пример, додава?ем вишка дана (29. фебруара) у преступним годинама. Исто се приме?у?е на месеце у лунарном календару, а тако?е и у бро?у месеци у години у лунисоларном календару. То се уопштено назива интеркалаци?ом. Чак и кад ?е календар соларни, а не лунарни, година се не може у потпуности поделити на месеце ко?и не?е никада варирати у дужини.

Културе могу одредити различите ?единице времена, попут неде?е, у сврху распоре?ива?а регуларних активности ко?е се не могу ?едноставно подударати с месецима или годинама.

Остале врсте календара

Потпуни и непотпуни календари

Календари могу бити потпуни или непотпуни. Потпуни календари омогу?у?у начин именова?а сваког узастопног дана, док непотпуни календари то не чине. Рани римски календар, ко?и ни?е познавао начин означава?а дана зимских месеци па их ?е за?едно об?единио под називом ?зима“, пример ?е непотпуног календара, док ?е грегори?ански календар пример потпуног календара.

Прагматични, теоретски и мешани календари

Календари могу бити прагматични, теоретски или мешани.

Прагматични календар се базира на посматра?у. Примери таквог календара су религи?ски муслимански календар и старорелиги?ски ?евре?ски календар за време Другог Храма. Прагматични календар се ?ош назива посматрачки или астрономски календар. Предност таквог календара ?е ?егова савршена и вечна поузданост. Недостатак ?е отежано проналаже?е по?ав?ива?а одре?еног дана.

Теоретски календар се теме?и на строгом скупу правила. Пример таквог календара ?е ?евре?ски календар. Теоретски календар се ?ош назива правилни или аритметички календар. Предност таквог календара ?е лако?а у проналаже?у по?ав?ива?а одре?еног дана. Недостатак ?е несавршена поузданост. Штавише, иако ?е календар иници?ално ?ако поуздан, ?егова поузданост ишчезава полагано током времена због промена Зем?ине ротаци?е. То ограничава животни век поузданог теоретског календара на неколико хи?ада година. Након тога потребна су правила како би се изменио према посматра?има ко?а су направ?ена од изума календара. Последица тога ?е мешани календар.

Мешани календар комбину?е обележ?а прагматичног и теоретског календара. Мешани календар обично започи?е као теоретски календар, али се прагматично прилаго?ава када нека врста несклада поста?е очигледна. Пример тога ?е промена из ?ули?анског на грегори?ански календар.

Грегори?ански календар, као завршни пример, ?есте потпуни, соларни и мешани календар.

Употребе

Првенствена практична употреба календара ?е означава?е дана ради информира?а и/или договара?а о буду?им дога?а?има и записива?а дога?а?а ко?и су се догодили. Дани могу бити знача?ни због гра?анских, религи?ских или друштвених разлога. На пример, календар пружа начин одре?ива?а ко?и су дани религи?ски или гра?ански празници, ко?и дани означава?у почетак и кра? пословних раздоб?а, те ко?и дани има?у легално значе?е попут порезних дана ко?и одговара?у истица?у споразума. Календар тако?е може идентификова?ем дана пружати остале корисне информаци?е о дану попут припадности одре?еном годиш?ем добу.

Календар се користи и као део потпуног временског система: датум и време дана за?едно одре?у?у тренутак у времену. У модерном свету писани календари нису више битан део таквих календара, ?ер ?е долазак поузданих сатова учинио могу?им забележава?е времена независно од астрономских дога?а?а.

Тренутно кориштени календари

Календари у раширено? употреби данас ук?учу?у грегори?ански календар, ко?и ?е дефакто ме?ународни стандард, те се користи готово свагде у свету у гра?анске сврхе, ук?учу?у?и Кину и Инди?у (уз инди?ски национални календар). хебре?ски или ?евре?ски календар ?е службени календар израелске владе, али се грегори?ански календар широко користи у израелским пословима и свакодневним стварима. Перси?ски календар се користи у Ирану и Авганистану. Хи?ретски или исламски календар користе муслимани широм света. Хиндуски, ?ули?ански, кинески и жидовски календар има?у раширену упорабу у религи?ским и/или друштвеним сврхама.

Чак и онде где се обично користи календар попут грегори?анског, могу се користити различити календари попут фискалног календара.

Календар као таблични приказ

Календар ?е табеларни приказ ?едне календарске године, ?ене поделе на месеце, неде?е и дане. Такви се ?едноставни календари често изра?у?у у облику папирних, пластичних или металних листи?а. Дета?ни?е календарске табеле доносе и важни?е астрономске податке: почетке годиш?их доба, месечеве мене, време изласка и заласка Сунца, зоди?ачке знакове у вези са Сунчевим положа?ем на еклиптици итд.

Уобича?ени су календари ко?и доносе по по?единим данима националне или религиозне благдане, важне датуме националне, политичке и културне истори?е, народна имена или имена лица из верског култа (светаца).

Календари изра?ени на основу литурги?ске године доносе и ?ену поделу (адвент, епифани?а, четрдесетница, кватре); посто?е и успоредни прикази календара разних верских за?едница (католичког, православног, хебре?ског, муслиманског).

Различити су облици календара: зидни и стони с табеларним приказом читаве године, с листовима за квартале, по?едине месеце, неде?е, дане. На тзв. ?помичним календарима“ истиче се дан у неде?и и ?егов датум премешта?ем картона или нави?а?ем ва?ака на ко?има су означене цифре дана у месецу, имена месеци и имена дана у неде?и.

Календари као годиш?е публикаци?е, уз податке о теку?о? календарско? години, садрже на?различити?у гра?у информативног, поучног, и забавног карактера, а наме?ени су припадницима различитих зва?а и занима?а (по?опривредни, шумарски, вртларски, пчеларски, спортски календари).

Каткада ?е назив календар само синоним назива годиш?ак те означу?е периодичнку годиш?у публикаци?у стручног, литерарног, уметничког карактера ко?а уопште и не доноси податке о календарско? години.

Види ?ош

• Грегори?ански календар
• ?ули?ански календар
• Исламски календар
• ?евре?ски календар
• Миланкови?ев календар

Литература

• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN?978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступ?ено 07. 07. 2017.? with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN?9780521885409.?
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN?978-0-939214-95-2.?
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN?978-0-19-850413-9.?
• Doggett, LE (1992). ?Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN?978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г.?
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN?978-1-86064-602-7. OCLC?45144264.?
• ?calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017?
• Bj?rnsson, árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN?978-9979-3-0802-7. OCLC?186511596.?
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN?978-0-917994-15-9.?
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC?1150484.?
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN?978-0-87306-398-2.?
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN?978-0-226-98165-9.?
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN?978-0-87023-576-4. OCLC?15790499.?
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN?978-0-19-860781-6. OCLC?265440481.?
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN?978-0-7619-9624-8.?
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN?978-0-7923-3103-2.?
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.?
• Belenkiy, Ari (2002). ?A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.?
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.?
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.?
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.?
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN?978-0-940118-17-1.?
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press.?
• Poznanski, Samuel (1910). ?Calendar (Jewish), Encyclop?dia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.?
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр.?723–730. ISBN?978-0-521-77752-0.?
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр.?191—195,274—277.?
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der k?niglichen Gesellschaft der Wissenschaften zu G?ttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.?
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.?
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN?978-0-19-827034-8.?

Спо?аш?е везе

• Реформе календара
• ??Calendar”. Encyclopedia Americana. 1920.?
• ?Calendar”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). 1911.?
• Calendar FAQ
• Invention of calendar in ancient times
• Calendar Converter