各位律师你们好我本人订婚也有两年，本来打算...
Ова? чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спо?аш?е везе, али ?егови извори оста?у не?асни, ?ер нису унети у сам текст. |
Перспектива потиче од латинске речи perspicere што значи видети или разабрати. Перспектива ?е гледиште, начин гледа?а, начин разматра?а, схвата?е. Исти по?ам може се тумачити на више начина, зависно од области примене. Перспектива у оптици означава по?аву привидног сма?е?а ликова и предмета сразмерно ?ихово? уда?ености од гледаоца. У визуелним а посебно у ликовним уметностима, перспектива се дефинише као наука графичког представ?а?а размера уда?ености у односу на изглед, облик и бо?у.[1] Тако разлику?емо изме?у линеарне перспективе ко?у карактерише графичко представ?а?е тре?е димензи?е простора, или дубине, помо?у цртежа лини?е и облика, и ваздушне перспективе односно представ?а?а дубине и уда?ености у простору помо?у бо?е, ?ених тонова (валера) и контраста.[1]
По?ам перспектива се користи у многе сврхе, и у многим уметничким и научним дисциплинама. На?чеш?е се користи у ликовно? уметности, филмско? индустри?и, к?ижевности, филозофи?и, реторици и др.
Врсте перспектива
уреди-
Изометри?ско представ?а?е -
Коса про?екци?а ?Во?на перспектива“ -
Коса про?екци?а ?Кабинетска перспектива“ -
Централна перспектива са ?едним недогледом
У ликовно? уметности перспектива означава начин приказива?а волумена и простора на површини слике, ствара?е приказа дубине простора. Посто?е више начина приказива?а перспектива кроз истори?у:
Вертикална перспектива
уреди
Вертикална (иконографска) перспектива ?е начин приказива?а простора по ко?ем се тродимензионални простор приказу?е на дводимензионално? површини тако да се оно што ?е у стварности друго (иза првог) слаже по висини, друго изнад првог, вертикално, односно под правим углом. Уместо низа?а планова преклапа?ем у дубину (како и сто?е у стварности), просторни планови се нижу вертикално ?едан изнад другог, тако да се нигде не преклапа?у. Вертикална се перспектива по?ав?у?е у старом египатском сликарству, на асирским ре?ефима или грчким вазама из арха?ског периода, у европском романичком сликарству. Таква перспектива ?е ?една од карактеристика деч?ег цртежа. Сви облици приказани овом перспективом пошту?у закон површине, тако да су на?широм страном приказани на површини, ?ер се тако на?бо?е опису?е ?ихов облик. У приказу помо?у вертикалне перспективе, лик ко?и ?е изнад другог увек ?е да?и у стварности. Тако се египатски ре?ефи чита?у одоздо нагоре и то здесна налево, па слева надесно ... (цик-цак) што ?е супротно од начина на ко?и читамо, рецимо, стрип. У романичком сликарству 11. века и 12. века, иза површински осликаних ликова и призора позадина ?е обично поде?ена на више водоравних трака ко?е су различите бо?е и представ?а?у пе?заж.
Обрнута перспектива
уредиОбрнута перспектива ?е начин приказива?а волумена у ко?ему се предмети и ликови на слици не сма?у?у сразмерно са уда?енош?у, нити се упоредне црте приближава?у – него се, обратно, упоредне црте размичу, а величина предмета, уместо да се сма?у?е, пове?ава се према дубини простора. Ова перспектива ?е сво?ствена готичком сликарству 13. и 14. века.
Линеарна перспектива
уредиЛинеарна (геометри?ска или правилна) перспектива се заснива на природном закону да се уда?ава?ем од посматрача ликови сразмерно праволини?ски (линеарно) сма?у?у – и сви неста?у у ?едно? исто? тачки – недогледу .
 |
 |
 |
Такву врсту перспективе су око 1420. први почели користити ренесансни уметници, тако да ?е линеарна перспектива постала ?заштитни знак“ ренесансне уметности 15. и 16. века. Ова перспектива се назива и математичка и илузионистичка ?ер ствара аутентичан утисак тродимензионалности простора (Мазачо "Свето тро?ство", П?еро дела Франческа "Бичева?е Христа" ...). Ова перспектива се користила и у скулптури (ре?еф) и архитектури (лажне нише).
Атмосферска перспектива
уреди
Атмосферска (ваздушна) перспектива, као и геометри?ска, природна ?е по?ава ко?а представ?а промену тонова и бо?а услед уда?ава?а облика од посматрача. Што су предмети да?и, они су бле?и, мекши и губе се с да?ином у плаветнилу; а што су ближи, то су оштри?и и ?ачих су локалних бо?а. Атмосферска перспектива ?една ?е од теме?них карактеристика барокног сликарства 17. и 18. века, но сматра се да су почели снажно разви?ати сликари високе ренесансе – Леонардо да Винчи и Рафаел.
Колористичка перспектива
уредиКолористичка перспектива се заснива на чи?еници да нам се неке бо?е, у интеракци?и с другим, чине просторно ?ближима“, а неке ?уда?ени?има“. То се теме?и на визуелном искуству с атмосферском перспективом где ?е плава бо?а углавном да?ини, буду?и да има врло ниску фреквенци?у и да плави зраци путу?у на?да?е, док топле бо?е губе на интензитету пропорционално уда?ености од посматрача. Уметници 20. века, првенствено фовисти, узели су то као закон просторности и приказивали ближе облике топлим бо?ама, а да?е хладни?им бо?ама.
Полиперспектива
уредиУ модерно? и савремено? уметности карактеристично ?е кориш?е?е више перспектива – полиперспектива (Пабло Пикасо, Анри Матис итд).
Референце
уреди- ^ а б María., Parramón, José (1987). The big book of drawing. New York: Watson-Guptill Publications. ISBN 9780823004973. OCLC 14931126.
Литература
уреди- P?ehledny kulturny slovník, Václav Kocourek, Mladá fronta Praha 1964
- Priru?ni slovnik nau?ni ?S Akademia vied, Praha 1966
Спо?аш?е везе
уреди
- Anschauliche Flash-Tutorials zum perspektivischen Zeichnen und Betrachten
- über die Auswirkungen der Entdeckung der Zentralperspektive (im Webauftritt der FU Berlin)
- Perspektivisch zeichnen - Anleitung
- Perspektivische Merkmale, Parallelperspektive, Fluchtpunktperspektive auf kunstunterricht.ch (kostenfreies Online-Lehrmittel) - zu jedem Artikel gibt es jeweils auch eine ausführliche Version
- Perspektive wird rechnerisch erl?utert (interaktiv)
- Kim H. Veltman: Perspective, Anamorphosis and Vision, in: Marburger Jahrbuch 21 (1986), 93-117.
- Prinzip und Konstruktionsschritte zum Thema Perspektive (Lernbeispiele)
- Harold Olejarz's Drawing in One-Point Perspective Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (24. октобар 2011) Crtanje perspektive s jednom ta?kom nedogleda.
Галери?а
уреди-
П?еро дела Франческа, Бичева?е Христа, 1460. -
-
-
Крстови на гроб?у.
_-_The_Last_Supper_(1495-1498).jpg)
