医院女护工辞职组织卖血获刑 400毫升叫价千元以上
Математичка физика ?е област физике у ко?о? се помо?у разво?а математичких метода и креира?ем математичких модела проучава?у физичке по?аве.[1]
Решава?е проблема у математичко? физици се заснива на теори?и диференци?алних ?едначина ко?а ук?учу?е и сродне области - интегралне ?едначине и вари?ациони рачун, а затим теори?е функци?а, функционалну анализу, теори?е вероватно?е, приближне методе и нумеричку математику.[2]
Први математички физичар ?е био Кристи?ан Ха?генс.
Истори?ат
уредиМатематичка физика ?е почела да се разви?а у XVIII веку, паралелно са разво?ем физике и математике под утица?има Исака ?утна, Вилхелма Ла?бница и осталих.
На кра?у XVIII века, захва?у?у?и ?утну и Ла?бницу, откривен ?е диференци?ални и интегрални рачун, а ?утн ?е формулисао и основне законе класичне механике, као и универзални закон гравитаци?е, што ?е било к?учно за интензивни?и разво? математичке физике.
У XVIII веку, математичка физика ?е проучавала осцилаци?е струна и греда, проблеме акустике и хидродинамике. Захва?у?у?и Даламберу, Лагранжу, О?леру, Бернули?у и Лапласу, у то време су постав?ене и основе аналитичке механике, што ?е постао ?ош ?едан предмет проучава?а математичке физике.
У XIX веку, у проблеме ко?има се бавила математичка физика ук?учени су и проблеми топлотне провод?ивости, дифузи?е, еластичности, оптике, електродинамике и нелинеарних таласних процеса.
У XX веку у математичку физику су уведени и проблеми квантне физике и теори?е релативности, а тако?е и нови проблеми гасне динамике, физика плазме и преноса честица.[3]
Са по?авом рачунара знача?но ?е пове?ан бро? математичких модела ко?и су се могли анализирати, a по?авила се и могу?ност постав?а?а рачунарских експеримената и симулаци?а реалних физичких процеса.
Оснивачи модерне математичке физике су Давид Хилберт, Херман Ве?л и ?он вон Но?ман.[4]
Подела
уредиРазво?ем теори?ске физике и савремене математике наста?але су квалитативно нове класе модела савремене математичке физике ко?е одре?у?у гране математичке физике:
- Геометри?ски разви?ене формулаци?е класичне механике
- Парци?алне диференци?алне ?едначине
- Квантна теори?а
- Релативност и квантне теори?е релативности
- Статистичка механика
Види ?ош
уредиРеференце
уреди- ^ Steve Goldman Lectures in Mathematical Physics, формулаци?а математичке физике Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (5. март 2014), Приступ?ено 6.11.2013.
- ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна к?ига. стр. 132. ISBN 86-331-2116-6.
- ^ Истори?а математичке физике Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (22. ма? 2014), Приступ?ено 6.11.2013.
- ^ Radboud Universuty Nijmegen, Модерна математичка физика[мртва веза], Приступ?ено 7.11.2013.
